САЊАО САМ САН КОЈИ НЕ РАЗУМЕМ...
Сањао сам прошле ноћи сан мутан, због кога сам касније када сам се пробудио и током дана био, можда, киван, на средњи век у свакој фамилији и на лопове (и оне који краду кокошке, или дукате, свеједно)...
Сећам
се: у том сну појављује се нека жена - коју видим први пут у сну, ко
зна од куда ту залутала? Али она се понаша, не као сасвим непозната,
него као моја нова жена...Покушавам да се присетим њеног лика, у току
дана, али било је послова и ствари које су ме одвукле на другу страну...
И читавог дана, ма о чему да сам помишљао,(о суровости пок. оца док сам био дечак; или о баби - очевој маћехи; или о онима који су туђу срећу украли и поверовали да да од тога могу имати вајду... - откуд те помисли, што долећу и одлећу као врапци на дрвљанику?) Дан је окраћао, и у сумрак дара је превршила меру; завршио сам у једном од ћорсокака, тј. слепе задате судбине и авети (које се ноћу шуњају по комшилуку опрезније од нечистих и нечастивих душа, презајући од нечега, како ми се учинило. Од чега? Од својих бојазни и од баксузлука, који стижу да наплате своје са тродуплом каматом...)
(На слици горе, детаљи са једног од бројних шведских језера, крајем марта 2018) (28.12.2022)
Нема коментара:
Постави коментар