Један светац ми отвара очи...
Боже, свуда сам те тражио, а ти си био у мени, а ја сам био изван себе
Ову
фотографију сам преузео са ПРИНТЕРИСТ-а, недавно; мислим да је имала
натпис "музеј" - музеј чега? Нечега. било је то у време када сам
сређивао све просторије наше тзв. ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ (читај: Документационог
Центра "Сазвежђа З". Тамо где се чувају успомене моје прве покојне
жене, појавиле су се неке укоснице, које нису припадале покојници, већ
неком другом. Нису припадале ни мојој упокојеној другој жени, Ш. Пуно
ствари је остало иза Б. Могуће да их је заборавила? Или их је
заборавила њена ћерка (када је долазила да је обиђе)? Б. је волела да
пегла у тој соби, у којој сам узгред буди речено рођен....Да их склоним у највећу просторију, у баба Гроздин орман,
који се ту насукао из претпрошлог века? У њему су чували алат
Прегледача бобичавих свиња, дозволу да може обављати овај посао у
Пожаревачком огругу, осим у вароши Пожаревцу и великом селу Божевцу. Има
неколико година, како тамо склањам, увиђајући неопходност чувања и
одржавања ствари које припадају мистерији једног "Архива у оснивању".
Свашта се може наћи на споменутој локацији, кад је реч о модерним позама
Шта
мислите, ко је иза ових врата која чува челична паукова мрежа? Болесник
који болује од шизофреније, или неуропсихијатар ударен мокром крпом ои
глави?
Нема коментара:
Постави коментар