ДЕВЕТ СВАСТИКА

ДЕВЕТ СВАСТИКА
СУНЧАНИ КРСТ. НЕБЕСКИ КРСТ. СВЕТОЧ. КОЛЕДНИК. ДУШЕВНА СВАСТИКА. СВАРОЖИЧ. СТРИБОЖИЧ. ВЕДАМАН. ВАЛКИРИЈА

Светови, по Златном Путу распоређени...





..
..



У времена нове Велике Асе
тамне су истерали из свих Земаља…


Фотографије снимљене на шведским језерима крајем Михољског лета 2018. Снимак Б.В.


Светови, по Златном Путу распоређени,
то су они о којима се говори
у древним Ведама.
Ако је Свет Људи четвородимензионалан, онда Светови,
постављени по Златном Путу,
имају следећи број димензија:
Свет Лега – 16,
Свет Арлега – 256,
Светови Арана – 65 536,
Свет Сијања – 65 536 2
Свет Нирване – 65 536 4
Свет Почетака – 65 536 8
Свет Духовне Силе – 65 536 16
Свет Познања – 65 536 32
Свет Хармоније – 65 536 64
Свет Духовне Светлости – 65 536 128
Свет Духовног Достојанства – 65 536 256
Свет Закона– 65 536 512
Светови Стварања – 65 536 1024
Свет Истине– 65 536 2048
Светови Заштитника – 65 536 4096
Постоје и Светови међупросторни:
са пет, седам, девет, дванаест и
мањих по броју димензија.
На крају Сварге пролази Граница
иза које почиње
Величанствени Свет Праве.
Поред Хармоничних
и међупросторних Светова
распоређених по Златноме путу,
постоје и сродне Реалности:
времена, пространства, лутајућих Духова,
променљивих облика, сенки,
звукова, цифара, Свет Таме,
који се назива и Паклом,
бездан, у коју су ушле најтеже
честице првобитног мрака.
..........................................
..........................................
Светови, по Златном Путу распоређени,
више су усклађени и довршенији
у својим пројавама од
Реалности у међупросторима:
тако, иако у Реалности са пет димензија
има више могућности
за развитак Духова
него у нашем Свету Јаве,
због вечите неурођености
у Реалности пет димензија често
се пробијају и распрскавају честице првобитног мрака.
.........................................
............................................
Као пример пространстава и реалности
мањих по броју димензија
могу послужити Светови звукова,
сенки, одраза у огледалу,
вечно мењајућих облика,
где се непрестано догађају преокрети.
Тамо цветић у тренутку
може постати Свитак Харатје,
потом црвић, зрно пиринча и тако даље.
И сви ти Светови и Реалности
уопште нису распоређени одвојено једни од других

већ један другог прожимају.
Тако да тамо, где у једној Реалности
ударају велики морски таласи,
у другој реалности шуми шума
или се уздижу високе планине
покривене вечитим снеговима.
...................................................
....................................................
Узрок преласка из једне Реалности
у другу, нову Реалност су
измена линија – силница Духова
и Закон Богиње Карне.
А Безконачна Пространства
што деле те Реалности, оне су
као улице у великом граду
где се у свом првобитном облику могу
сретати Духови из различитих Светова.
Но онда, када Духови уђу у туђи Свет
или Реалност, они се морају потчинити
Законима који су на снази у том Свету.
..........................................
Особеност структуре Светова је
то, да се сви Светови, све Реалности, независно
од карактеристичног броја њихових димензија,
налазе на једном истом месту,
саобразно човечијем разумевању
и тој Безконачној затворености,
испуњавајући при том читаву нашу Васељену.
Али међу Световима и Реалностима
разних димензија постоје преграде
које се могу прескочити и прикључити
животу другога Света
или Реалности једино
пошто се задобије количина осећаја
и оне особине које су томе Свету
или Реалности својствене.
...........................................................
Неки Светови или Васељене
са једнаким бројем димензија
постоје једни поред других,
док у исто време Реалности
задиру једна у другу.
Али, како имају квалитетно
различита чула
или различите облике и услове живота,
становници тих Реалности
које постоје у истој
мерно-просторној структури
не сударају се међусобно
и понекад чак и не подозревају
да постоје они други.
.....................................
И у свакој таквој Реалности постоји
њена Природа, тече њено Време,
постоје њени сопствени Закони
прирођени само тој Реалности.
Многе од тих Закона
човек који живи у нашем Свету Јаве
тешко може опазити,
јер се они не уклапају у општеприхваћене
оквире човечијег опажања,
у оквире овог облика постојања,
а због тога човеку
постаје неразумљив и смисао
Закона туђих Реалности.
..............................................
Упознавање околног света Природе
и свог унутрашњег Света
доводи човека до спознавања себе
као неотуђивог дела Васељене.
И ако се то сазнање допуњује
умећем стварања, ти отвара
пред човеком могућност да упозна
не само свој Свет Јаве,
него и друге Светове и Реалности,
које некад леже иза прага
човечјег опажања и разумевања.
...................................
Прелазак у други Свет или Реалност
могућ је, али је за то неопходно
преступити праг, који
је повезан са губитком тела у датој мерности.
Такав прелазак у Свету Јаве
људи зову смрт.
Ако се Виша бића других Светова и
Реалности појаве у овом Свету,
они овде почињу да опажају
не на свој првобитни, стварни начин.
већ на начине опажања овога Света,
који су једино доступни
његовим житељима и становницима.
Што је сложенија структура неког Света
или Реалности на одређеној
тачки Златнога Пута,
утолико његови житељи имају
више изгледа да се истакну
у сазнавању мање сложених
Светова или Реалности.
............................................
У подножју Златног Пута
налази се Свет Људи, и
уздигнуће човека у Виши Свет
или Вишу Реалност могућ
је једино као резутат Духовног Развитка.
Због тога су у Свет Људи долазили Богови
и долазе Учитељи човечанства.
То су бића Вишег
реда сложености, која се
спуштају ради руковођења
и предаје Виших Знања и Заповести.
Јер, ето, на развитку Духовне
и Душевне суштине човечије
не ради само сам човек,
већ и Васељенске Силе које узвисују
човека или коче
његово Духовно и Душевно развиће.
...............................................


Уздизање житеља
из једне Реалности у другу, Вишу,
не мора увек да буде постепено.
Ако у свом развитку личност
добије могућност да се приближи
поимању сложености
најближег Хармонизованог Света
на Златноме Путу, то ће га
скоковито пренети у тај Виши Свет,
заобишавши разноразне међудимензионалне
Светове и Реалности.
Судбина сваког Духовног бића
у много чему зависи
од Богиње Карне, која помаже
или успорава његов развитак
и опажање принципијелно нових
структура и облика Виших Светова.
......................................
Ослободивши се физичког тела,
личност бира ону Реалност
која најбоље одговара њеном
Духовном и Душевном развоју.
Те Реалности се односе
према полазној Реалности
као и њихови одговарајући
положаји на Златноме Путу,
али у њима представљени
структурни облици и садржаји
другачије су међусобно спојени.
Ништа у Васељени не омета
узношење Духа, осим њега самог.
Доспевши у одређену област Сварге,
у зависности од сопственог нивоа
Духовног развића,
личност почиње да живи
по Законима Свата те Безконачности.
.......................................
.......................................
У низу Безконачности постоји
једна која изгледа као
више него џиновска лопта,
чија је површина заправо
граница те Безконачности.
Понегде се та лопта готово додирује
са другим Безконачностима,
које такође постоје у виду лопти
а на местима где су се
између лоптастим Безконачностима
образовала Пространства у виду конуса
постоје Светови који изгледају
као пирамиде или конуси
чије су три стране и основе
угнуте површине.
..................................
.................................
На једној од тих надџиновских лопти
живе високообдарена бића
која се по земаљским мерама
могу назвати људима, иако они
тек издалека наликују људима.
Неке од њихових насеобина подсећају на дрвеће,
друге – на џиновске печурке
или на прекрасне дивовске цветове,
према чијем улазу се они подижу
помоћу специјалних летећих машина
које личе на земаљске Вајтмане.
.....................................…
..........................................
Срећу се и чуднија насеља:
као да се тамо подиже стуб дима
у виду широке и дуге спирале.
а у празнинама те спирале живе људи.
Сви они хране се разноврсном храном
спремљеном од угрушака енергије
тог насељеног Света.
Та храна се, када је потребно,
лако извлачи из земљишта и ваздуха,
и једе у крајње малим количинама.
Људи се одевају у великолепне тканине
начињене од различитих нити енергије.
Не знају они ни за шта што личи на нужду.
Ти људи располажу свемогућим
машинама и механизмима,
који припадају свим Родовима заједнице,
и млади људи полетно раде на њима,
производећи из грудвица енергије
све што је потребно или пожељно.
..................................................
.....................................................
Некада личност доспева у Светове
који се налазе ван икакве везе
са Златним Путем,
то су следеће Реалности:
времена, пространства, карме, безумља,
лутајућих Духова и Света Таме,
који се зове и Пакленим Светом.
Поред тога, може да доспе
и у Реалности које се налазе у међупросторима Сварге
које се одликују неодређеношћу,
нарушеним узрочно-последичним везама.
У њима се догађа оно што житељи
Хармоничног Света опажају као чудо.
Међутим, за житеље међупросторних
Реалности то је крајње неугодно:
никада није могуће поуздано
предвидети резултат својих дела.
........................................
..........................................
Дуж целога Златног Пута
дејствује Заједнички Истинити
и Безусловни Закон Устројства Светова:
Љубав према свему што постоји
и Стварање, а Рођењу Љубави
претходи Мудро Знање.
Путем љубави и Знања
развија се свако Духовно биће,
уздиже се ка Створитељу
и постепено постижући Његово стварање,
и познавши га, почиње да ствара
нешто своје, испуњено Љубављу.
Виша пројава Љубави је
самопожртвовање ради помоћи нижима.
Тако поступају леги, који воде људе,
и највиши Носиоци
Духовног Достојанства
који људима доносе Знање
о Вишој, савршеној Љубави.
Љубав учи разумевању,
милосрђу и пожртвованости.
Те особине спремају човека
за служење другима и за стварање,
које се разматра као борба са злом,
као саучешће у делима
прображења Света.
..................................................
....................................................



Неопходно је правилно посматрати
борбу са злом. Зло није апсолутно.
Зло је – тек пројављење
неразвијености и незнања.
Чак и Бесови,
нижа бића тамнога Света
нису лишени наде да ће се Духовно уздићи
у некој далекој будућности,
да ће се ослободити прљавштине и злобе
идући дугим путем
развића под руководством Виших
Духовних Учитеља Златнога Пута.
......................................
......................................
Поступак било ког духовног бића
у првом реду
испољава се на њему самом.
Пошто свака индивидуалност
поседује слободу избора,
њене одлуке утичу на њену структуру.
Од избора зависи њена даља судбина:
једним делима
личност у развоју
помаже свој успон према врху
преко различитих области Златнога Пута,
другима отежава себе, учвршћујући везе
које успоравају развитак,
и вуку наниже, у Тамне Светове.
То и јесте Закон Богиње Карне,
у случају да је успон немогућ
јавља се потреба да се
поново прође читав Круг Живота,
али сад у другим реалностима,
како би се обавио неопходан рад
на својој Духовној суштини.
.............................................
...............................................
У примитивном људском схватању
Закон Богиње Карне одразио се као идеја
о Три Велика Суда након смрти,
који се називају и Страшни Суд.
У ствари,
Нема никаквог Страшног Суда,
постоји само одлагање узлазног кретања,
и то само привремено, зато што
је све потчињено Општем Закону
Уздизања од нижег ка вишем.
Зло, чак иако је невољно учињено,
увек оптерећује свога починитеља.
Само тамо, где су Духовна бића
толико високо да уздизање постаје
природни услов њиховог живота,
који је сам усмерен ка помагању
уздизања нижих бића,
тамо Карма, као неизбежна закономерност
уступа место другом делатном начелу,
који се јавља у виду Љубави.
.....................................................
....................................................
Житељи различитих Светова и Реалности
траже у највећој мери пуно подударање
начина Живота и сопствене суштине.
Тако, Духови Стихијских Сила виде срећу
у задобијању моћи и победи над стихијама,
Духови Звезда Знања схватају срећу
као сакупљање Мудрости,
као поимање Светова и себе самих;
за Духове Смрти срећа се налази
у прелажењу из Реалности у Реалност;
Духови Пространства су срећни
када га прелазе.
....................................
Пуноћа среће може бити
само у постојаној борби са злом,
које спречава становницима
тамних Земаља, његовим житељима,
да започну свој успон
по различитим местима Златнога Пута.
То је могуће само на један начин:
у општењу са другим становницима
своје реалности, у васпитању
Духовне суштине човекове
ка опажању свеопштег животног почетка,
које се пројављује у свим
тачкама Златнога Пута.
....................................
.................................
....................................
Поуке Највиших Носилаца
Духовног Достојанства, који доносе
Божанствену Светлост житељима
свих Реалности, имају исте
основне поставке.
За уздизање важно је
само освестити своје заједништво,
наразориво Сродство
са другим бићима,
положивши између себе и њих
Љубав према једнакима и саосећање
са нижим облицима Живота.
Милосрђе и Вера у свеисцељујуће
осећање Љубави и Добра
способни су да у будућности преобразе
чак и Бесове – те, рекло би се,
вечне непријатеље Божанствене Светлости,
житеље Света Таме који
међу људима Света Јаве проповедају
дозвољеност свега, суровост, похлепу,
егоизам и коначност постојања.
.................................
...................................
....................................


Бесови, нижа бића тамнога Света,
поникли су при Рођењу Светова „у магли“,
при чему су наликовали Легима, од којих
се разликују само по томе што
од првог тренутка у њима нема Божанственог Светла.
Прави властелини Тамних Светова
су: тамни Леги, тамни Арлеги
и Кошћеји – Кнезови Таме.
Они су поникли у исконској Тами,
када су у њихове Светове доспеле
честице Велике Инглије,
Првостворене Животородне Светлости.
Међутим, њихово активно развиће почело је
у време Велике Асе,
у тим тамним Реалностима,
када су у њих упала семена Древнога Знања,
када је скинуо Заштитне Печате
са Скривене Древне Мудрости
Света Арлега Чернобог.
Стекавши Древно Знање Света Арлега,
неколицина из Реалности Светова Таме
истог тренутка су отпочели борбу са Маглом и Тамом
и започели свој успон у врхове
по Златноме Путу.
..................................
...............................
Међутим, мада су имали моћ
и Древно Знање,
нису се научили да разликују Добро и Зло,
носећи у себи неуништене честице
исконског првобитног мрака.
Начело власти, принуде
и потчињавања прожима
све Тамне Светове и Реалности.
И тај неприлични принцип
покушали су они да уведу у приграничне
са Светом таме области,
у које су спадали Чертоги Макоши,
Раде и Расе,
а такође и Рукав Чертога Свате,
где се налази наше Јарило-Сунце
и наша Мидгард-Земља.
Све то довело је до почетка
нове Велике Асе.
То се догодило зато што
Арани нису пропуштали Тамне
у врхове Златнога Пута,
предлажући им да се најпре преобразе
у Светле, и због тога су повукли Границу
кроз Земље Света Јаве.
......................................................
......................................................
У времена нове Велике Асе
тамне су истерали из свих Земаља
које су се налазиле у Чертогима Макоши,
Раде и Расе, и зато је Пут
тамних Духова и Душа
сада пролазио само
кроз Свет Људи
који живе на Земљама
у Рукаву Чертога Свате,
и само кроз Свет Људи
постало је могуће уздизање
ка врховима Златнога Пута.
Нарочито важну улогу почела је
да има Мидгард-Земља, која се налази
на средини између Светла и Таме.
Због тога Тамне Силе су решиле
да бесовима дају власт над људима.
И ето зашто се на Мидгард-Земљи
води борба између Тамних и
Светлих Сила,
у којој учествују људи
различитих Родова и Народа.
...................................
.....................................
.................................…


Сантије Перунове веде
КЊИГА СВЕТЛОСТИ
Харатја Четврта

Уређење светова, одломак,
стр. 64-76
ЛеЗ 0016559






Нема коментара:

Постави коментар