Девет свастика

СУНЧАНИ КРСТ. НЕБЕСКИ КРСТ. СВЕТОЧ. КОЛЕДНИК. ДУШЕВНА СВАСТИКА. СВАРОЖИЧ.
СТРИБОЖИЧ. ВЕДАМАН. ВАЛКИРИЈА*

* * *

КРАЈ ИЛИ ПОЧЕТАК: И ПЕТ СВАСТИКА

ЛеЗ 0016504      

 
НОВИХ ПЕТ СВАСТИКА

био убијен Громом (инфразвуком). 

ЛеЗ 0016503      

 ЈОШ ПЕТ СВАСТИКА

ЛеЗ 0016502          

                             

СИМБОЛ СВАСТИКЕ КОД СЛОВЕНА

Словени су употребљавали симбол Свастике током многих и многих хиљада година. Тај симбол су наши Преци цртали на оружју, заставама, одећи, на предметима за свакодневну употребу и на култним предметима. Сви знају да је Пророк Олег закуцао свој штит на врата Цариграда (Константинопоља), али мало је коме познато шта је било приказано на том штиту. Опис симболике његовог штита и оклопа може се наћи у историјским хроникама (Цртеж штита Пророка Олега је на слици). Пророци, т.ј. људи који су имали дар да Духовно предвиђају и који су преносили људима Древну Мудрост коју су им оставили Богови и Преци, постајали су Жреци. Један од таквих најзнаменитијих у историји људи био је Словенски кнез – Пророк Олег. Поред тога што је био кнез и изузетан војни стратег, био је још и Жрец Високог Посвећења. Симболика приказана на његовој одећи, оружју, оклопу и кнежевској застави подробно нам говори о томе. Огњену Свастику (која симболише земљу Предака) у средишту деветокраке звезде Инглије (симбол Вере прапредака) окруживало је Велико Коло (Круг Богова-Заштитника) из кога је излазило осам зракова Духовне светлости (осми степен жрецовског повећења) ка Свароговом Кругу. Сва та симболика говорила је о огромној Духовној и физичкој снази која је управљена ка заштити Родне земље и Свете Вере. Када је Пророк Олег причврстио свој штит са таквом симболиком на капију Цариграда, тиме је хтео очигледно да покаже поквареним и дволичним Византијцима оно што је касније други Словенски кнез, Александар Јарославич (Невски) речима објаснио тевтонским витезовима: „Ко нам са мачем дође, од мача ће и погинути! На овоме је стајала, стоји и стајаће Земља Руска!“

За време цара Петра I, зидови његове изванградске резиденције били су украшени свастичним мотивима. Таваница престоне дворане у Ермитажу такође је покривена свастичним симболима. Крајем 19. и почетком 20. века међу вишим слојевима европских држава у Западној и Источној Европи, а такође и у Русији, Свастика (на слици) је постала најраспрострањенији и чак модни симбол. То се десило под утицајем „Тајне доктрине“ Е. П. Блавацке и њеног теозофског друштва, окултно-мистичних учења Гвида фон Листа, немачког витешког Ордена Туле и сличних спиритистичких кружока. Прост народ, и у Европи и у Азији, током хиљада година је користио свастичне орнаменте у свакодневном животу и тек се почетком двадесетог века код имућних јавило интересовање за свастичне симболе. У младој Совјетској Русији рукаве бораца Црвене Армије на југо-источном фронту од 1918. године красила је свастика, са скраћеницом Р.С.Ф.С.Р. унутар ње (види слику). НА пример: знак је командном и административном саставу био везен златом или сребром, а за обичне црвеноармејце концем. После свргавања самодржавља у Русији свастични орнамент се појавио на новим новчаницама Привремене управе, а после преврата од 26. октобра 1917. године и на новчаницама бољшевика.

(…..)

На светитељском чину у цркви св. Софије града Кијева у најстаријем хришћанском храму саграђеном на руској земљи којег је подигао Јарослав Мудри осликани су појасеви на којима су представљене редом: „Свастика“, „Суасти“ и прави крстови. Хришћански богослови су средином века то коментарисали овако: „Свастика“ симболише први долазак у свет сина Божјега Исуса Христа, ради спасења људи од грехова; даље прави Крст симболише његов земаљски животни пут који се окончао страдањима на Голготи; и коначно, лева Свастика – „Суасти“ симболише Васкрснуће Исуса Христа и његов други долазак на Земљу, у Сили и Слави. У Москви, у Коломенском храму Усекованија главе Јована Крститеља, на дан када се цар Николај II одрекао од престола, у подрумима храма била је откривена икона „Богомајка Величанствена“ (види слику). На круни коју има на глави хришћанска Богородица приказан је свастични заштитни симбол „Фаш“. О овој старој икони приповедало се много легенди и обичних гласина, на пример, да је по личној заповести И. В. Стаљина ова икона донесена 135 на прву линију форнта, и да је обављен молебан, те да захваљујући томе војска Трећег Рајха није заузела Москву. Потпуни апсурд. Немачки војници нису ушли у Москву из сасвим другог разлога. Прилаз у Москву су им преградиле дивизије Сибираца, испуњених Духовном Силом и Вером у Победу, а не силни мразеви, руководећа сила партије или некаква икона. Сибирци не само да су одбили све нападе непријатеља, већ су и прешли у противнапад и добили рат, зато што им је у срцу живео древни принцип: „Ко нам дође са мачом од мача ће и погинути.“ У средњевековном хришћанству Свастика је симболизовала и Ватру и Ветар – стихије у којима се оваплоћује Свети Дух. Ако се Свастика, чак и у хришћанству, сматрала божанским знаком, онда само неразумни људи могу да говоре да је Свастика симбол фашизма! (Ради обавештења: фашизам је у Европи постојао само у Италији и Шпанији, и код фашиста тих земаља није било свастичне симболике. Свастику је као пратијску и државну симболику користила Хитлеровска Немачка, која није била фашистичка, како је данас називају, него национа-социјалистичка. За оне који су сумњичави, прочитајте текст И. В. Стаљина „Даље руке од Социјалистичке Немачке“ која је штампана у новинама „Правда“ и „Известија“ тридесетих година 20. века.) У Свастику су веровали као у талисман, „који привлачи“ срећу и успех. У Древној Русији се сматрало, да ће вам, ако на длану нацртате Коловрат, обавезно све поћи од руке. Чак и данас студенти цртају Свастику на длану када иду на испит. Свастику су, и у Русији, и у Сибиру, и у Индији цртали и на зидовима кућа, да би у њима царевала срећа. У Ипатјевској кући, где су стрељали породицу последњег руског императора Николаја II, царица Александра Фјодоровна је све зидове исцртала овим божанственим симболом, али против безбожника Свастика није помогла Романовима, јер је та династија исувише много зла починила по Руској земљи. У наше време филозофи, радиестезисти и екстрасенси предлажу да се градски квартови граде у облику Свастика јер такве конфигурације генеришу позитивну енергију, а уосталом, такве тврдње је потврдила и савремена наука. Опште прихваћен назив Сунчевог симбола – свастика, по једној верзији потиче од саскртског „Суасти“: Су – значи лепо, добро, а асти – бити, то јест „Нек буде дорбо!“ или по нашем: „Свако добро!“ По другој верзији, та реч има древнословенско порекло, што изгледа више вероватно (и што су потврдиле архиве древноруске инглистичке цркве православних старовераца – Инглинга), јер је познато да су Свастичну симболику у различитим варијацијама и њене називе у стару Индију, Тибет, Кину, Европу, пренели древни Аријци и Словени. Тибетанци и Индијци до данас потврђују да су им Свастику, тај васељенски симбол доброте и среће донели Бели Учитељи који су дошли с оне стране високих северних планина (Хималаји). У древна времена, када су се наши преци користили х'аријским рунама, слово Свастика (РУНЕ), преводили су као: „придошла са Небеса“. Јер је руна СВА означавала Небеса (отуда и Сварог – Небески Бог), Са – руна правца, а руна ТИКА значила је кретање, долазак, течење, трк. Наша деца до данас говоре реч тикати т.ј. трчати, њу срећемо и у речима Арктик, Антарктик272, мистика и.т.д.

Древни ведски извори нам говоре о томе да чак и наша галаксија има облик Свастике, а наш систем Јарила-Сунца се налази у једном краку (рукаву) те небеске Свастике. А пошто се ми налазимо у краку галаксије, цела наша галаксија, чији је древни назив Свасти, изгледа нам као Перунов Пут или Млечни Пут. Древни називи Свастичних симбола у Русији, углавном су се сачували код православних старовераца Инглинга и код праведних староверних Раскољника, а на Истоку код следбеника ведске вероисповести, где је Древна Мудрост записана у Светим Текстовима на древним језицима: санскрту и х'аријском. У х'аријском писму користе се Руне у облику Свастике….

         ...

        ________

            * Извор: Сањтије Перунове Веде (Књига Перунове Мудрости) су једно од најстаријих словенско-аријских светих предања Сачували су их жреци – чувари древноруске инглистичке цркве православних старовераца- инглинга. Оригиналне Сањтије само се наизглед могу назвати књигом, јер су то заправо плоче од племенитог, нерђајућег метала исписане древним х'Аријским рунама. Древне руне нису слова, а ни хијероглифи онако како их данас схватамо. Руне – то су тајни ликови који носе у себи огромну количину древних знања. Та стара рунска форма писма није ишчезла у дубини минулих векова и миленијума попут других древних алфабета, азбука и буквица. Она је за жреце древноруске инглистичке цркве православних старовераца – инглинга и даље основни облик писма. У стара времена, х'Аријска руника послужила је као темељ за изградњу различитих упрошћених облика писма: древног санскрта, черт и резов црта и разреза, деванагари писма, англо-саксонске и гремано-скандинавске рунике, и многих других. Х'Аријски рунски облик писма се предаје на духовним семинарима древноруске инглистичке цркве православних старовераца-инглинга, како би се сачувао и даље, за наше потомке, и како древна мудрост не би замрла у безвремену, већ да би се и у будуће предавала с поколења у поколење. Да би се замислило како Сањтије изгледају, треба имати у виду да се свака Сањтија састоји од 16 шлока. Свака шлока садржи 9 редова, а у сваком реду под једном цртом, која се зове поднебесница, исцртано је по 16 руна. На свакој плочи су по 4 шлоке, по две са сваке стране. Девет Сањтија на 36 плоча састављају Један Круг, и те плоче, које садрже укупно 144 шлока, повезане су помоћу три алке које симболизују три света: Јаву (свет људи), Наву (свет духова и душа предака) и Праву (светли свет словенско-аријских богова). Девет кругова Сањтија, који садрже 1296 шлока, или 11664 редова, или 186624 међусобно дејствујућих х'Аријских руна, сачињавају смислени ликовни зборник који се од најдревнијих времена назива - ВЕДА, или, ако користимо латински облик – ЕДДА. Сањтије су писане у форми дијалога а записане су пре око 40 000 година. У Првом Кругу прича се о заповестима које је народима Велике Расе и Небеског Рода дао бог Перун; о догађајима који предстоје у будућности, у току Свароговог Круга и Деведесет Девет Кругова Живота, т.ј. током 40176 година, и много о чему другом.

Први превод на савремени руски језик, са х'Аријске каруне (древног х'Аријског језика) начинили су словенски жреци у Звезданом Храму, године 7452. од стварања света, што одговара 106722. години од оснивања Иријског Асгарда (т.ј. 1944. години од Христовог рођења), а ради поново установљених словенско-аријских и родовских општина на територији Беловодја или, како се каже у Сањтијама, на Светој Земљи Расе (територија од Урала до Бајкала и од Северног океана до монголског Алтаја). То је учињено и стога што су у првим деценијама совјетске власти, а приликом уништавања словенских општина, без трага ишчезле многе древнословенске ведске књиге, Харате и Сањтије древних Богова, до тада чуване у словенским и родовским општинама Беловодја. Назив Беловодје настао је од древног назива реке Иртиш (савремено: Иртиш – Ириј тишајшиј). У древном х'Аријском језику постоји руна Ириј, чије је ликовно значење – бела, чиста вода. При преводу није коришћена совјетска форма писма и ортографије, већ руска, којом је у 20-30 годинама ХХ века од Христовог рођења исказиван наш родни сликовни језик. Многе речи су дате у својој првобитној основи, јер ни у руском, а поготово не у совјетском језику нема аналога датим речима и ликовима. У првих седам издања (1944, 1950, 1956, 1963, 1968, 1973, 1980 године) био је укључен само Први Круг „Сањтије Перунове Веде“, а та су издања штампана у малом тиражу и била дистибуирана углавном по општинама древноруске цркве Православних старовераца-инглинга. Део тиража издања из 1968. године приликом транспорта су запленили надлежни органи и он је „захваљујући томе“ доспео у разне државне и обласне архиве. Осмо издање појавило се године 7500 (1992. г. н.е.), након што је код правосудних органа регистрован највиши руководећи орган древноруске цркве – Орден Мисије „Џива – Храм Инглије“. То издање се појавило у библиотекама града Омска, а и у библиотекама неколицине високошколских установа. На основу њега студенти пишу реферате и семинарске радове о древној вери Словена и Аријаца. Девето издање појавило се 7507. године (1999 г.н.е.) – оно је заправо представљало почетак серије „Словенско-аријске веде“ у коју су укључени и проширена верзија првог превода Првог Круга „Сањтије Перунове Веде“ и превод „Саге о Инглинзима“, у редакцији Патер Дија оца Александра (Хињевич А. Ј.), са његовим коментарима о оба текста, као и другим прилозима. Ново, десето издање „Словенско-аријских Веда“ (друго за општу употребу) такође садржи проширену верзију првог превода „Сањтије Перунове Веде“ и „Саге о Инглинзима“, с коментарима на оба текста, и исправком штампарских грешака,  које су се појавиле услед некомпатибилности рачунарских фонтова. Осим тога, у ту Књигу је уметнуто и неколико допуна и измена. Прилози садрже различита кратка обавештења о Древној вери прапредака – инглизму. И то издање, као и претходно, намењено је новообновљеним словенскоаријским општинама, као и свима онима који су одлучили да се дотакну тајни Древне мудрости. У преводу Првог Круга „Сањтија Перунове веде“ учествовало је неколико Жрецова, и зато се звук Сањтија може учинити разноликим, али им је сачуван неизмењен смисао. У овом издању није потпуно растумачена свака руна, стих или шлока, јер сва објашњења могу да дају само Жреци или Капени-Инглинзи, т.ј. Чувари Древне Мудрости у словенско-аријским храмовима и светилиштима, Потпуни превод са опсежним тумачењима захтевао би много томова, а осим тога, много тога из Древне Мудрости не треба откривати слугама света Таме... Коментари за најнеразумљивија места у „Сањтијама Перунове Веде“ и „Саги о Инглинзима“ сачинио је Патер Дијем Александар, поглавар древноруске инглистичке цркве православних старовераца – Инглинга. У тексту, три тачке или редови сачињени од тачака означавају да се на тим местима налази информација коју је још рано давати у откривеном облику, јер знања, намењена служењу Добру и Правди не треба искористити на Зло... Тренутно, Жреци древноруске цркве преводе Други Круг. Надамо се да ћете се у деветој књизи серије „Словенско-аријске Веде“ упознати са наставком „Сањтија Перунове Веде“. Црквено издаваштво „Асгард“ 7510 (2001г.)    -  САЊТИЈЕ ПЕРУНОВЕ ВЕДЕКЊИГА ПЕРУНОВЕ МУДРОСТИПРВИ КРУГ

                

(…)

______
    *  ДЕВЕТ СВАСТИКА : ДУШЕВНА СВАСТИКА - користила се у циљу сабирања Виших Сила Исцељења. Душевну Свастику могли су као украс на одећи да носе само Жреци који су се уздигли на високи ниво Духовног и Моралног савршенства.

КОЛЕДНИК - Симбол Бога Коледа – који на земљи спроводи Обнову и промену на боље; то је симбол победе Светла над тамом и Светлог Дана над ноћи. Поред овога, Коледник се користио као мушки заштитник који је мушкарцима давао снагу у стваралачком раду и у бици са љутим непријатељем.

СУНЧАНИ КРСТ - симбол Духовне Силе Јарила-Сунца и процвата Рода. Носио се на телу. Обично је највећу силу даривао Жрецима Шуме, као и кметовима, који су га стављали на одећу, оружје и култне предмете.

НЕБЕСКИ КРСТ - Симбол Небеске Духовне Сили и Силе Јединства Рода. И он се носио на телу и штитио онога ко га носи, дарујући му помоћ свих Предака његовог Рода и помоћ Рода Небеског.

СВЕТОЧ – Овај симбол оличава два велика Ватрена тока: Земаљски и Божански (Ванземаљски). Њиховим сједињењем ствара се Васељенски Вихор Преображења, који помаже човеку да открије суштину Многодимензионалног постојања, путем Светлости Познања Древних Основа.

СВАРОЖИЧ – Симбол Небеске Силе Бога Сварога, који у исконском облику чува све разнолике облике Живота у Васељени. Симбол који штити разне постојеће Разумне облике Живота од Душевне и Духовне деградације, а и од потпуног уништења.

СТРИБОЖИЧ - Симбол Бога који управља свим Ветровима и Ураганима – Стрибога. Овај симбол је помагао људима да сачувају своје куће и поља од непогода. Морепловцима и рибарима је давао мирну водену површину. Млинари су градили ветрењаче које су личиле на Стрибогов знак, да им млинови не би стајали.

ВЕДАМАН - Симбол Жреца-Чувара кооји чува Древну Мудрост Родова Расе Велике, јер у тој Мудрости се чувају: Традиције Општина, Култура узајамних односа, Успомена на Претке и Богове-Заштитнике Рода.

ВАЛКИРИЈА - Древни заштитни знак који штити Мудрост, Правичност, Благородство и Част. Овај знак нарочито поштују ратници који штите Родну земљу, свој Древни Род и веру. Жреци су га користили као знак који је чувао Веде.

ЛеЗ 0016499