УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Српска Квочка

Достојевски је био визионар, и у овом одломку, горе. Као и у другим стварима. Европа и свет су ушле у тај „почетак“. Стотинак и нешто година касније. Читајући бележнице Достојевског, поново, у ствари, читам нешто иако давно записано, много боље, од наших данашњих и новина и књига. Електронска издања појединих новина пуна су коментара читалаца, који потврђују страшну истину: да је малени српски народ, доведен на ивицу биолошког опстанка, толико подељен, да то изгледа апсурдно. Подељен је верски,идеолошки, партијски: не само комунизам, не само екстремне идеологије, него и ислам, тј. дуго турско ропство, оставили су неизбрисиве трагове на менталитет, народни живот, историју, душу. Новине су смеће, поједини електронски медији су смеће, награђиване књиге су смеће – овде би комуналцима требало децинија да све то почисте, али то би било - бојим се - узалудно, јер би убрзо и после тога, ако буде било и тада Срба, опет у неком маскираном облику проговорила квочка из овог народа, коме припадам. Овом народу као да је то постало знак препознавања да производи друге народе....

=извор:>Читајући бележнице Достојевског поново

ЛеЗ 0007317

БЕСКОНАЧНОСТ КОЈУ ТРЕБА ДА САВЛАДАМО

БЕСКОНАЧНОСТ КОЈУ ТРЕБА ДА САВЛАДАМО...
Космички извор страха произлази из ноћи без почетка, с којима је Бог водио прву борбу. Добио ју је напола јер је успео да замени ноћ и дан. Човеку је преостало да начини дан. Али није успео да победи ноћ, осим у мислима. Његови протести у мраку, немилосрдна музика између сенки наставља се међу сенкама без наде и без старости - стари план Божанског. Ми не спавамо одмора ради, већ да бисмо заборавили ноћ. Бесконачност коју треба да савладамо. Сан је дезертирање пред Богом. Да ли је он лек против страха, против свакодневног страха од ноћи? Али кошмари су само изданци сталног ужаса, јер не сањамо само да би смо се спасли од притиска великог страха попут таме. „Лепи снови?" Оптичке илузије ужаса. Сваки човек испашта од рођења до смрти - грех што није Бог.
  *
 Живот има делирична завођења, у којима Наполеон изгледа као нижи службеник. Шта остаје од његове земаљске пустоловине пред јецајем бесконачности или непрекидног милосрђа за Бога? Постоје „кризе" милосрђа јер оне нису константно стање - које те нагоне да плачеш за свачим - од камена до Божанства.Смисао религије јесте у томе да нас поштеди од пораза наше воље за моћ. Додајући нове светове нашим, можемо ли се надати новим освајањима или победама? Потреба за простором чини нас религиозним, уплашеним да се не угушимо на кобним рубовима овог света.
 Зато мистична и империјалистичка душа не признаје другог непријатеља до Бога. Њега треба освојити, последњи отпор безнађа. Када једном и Он буде срушен, дисаћемо слободно и нећемо више налазити изговор за самилост осим у нама самима.
  *

Са Богом живимо у наизменичном ритму: сукцесивно делимо ноћ. Отуда два различита схватања света, која се никако не могу помирити. Ни Бог ни ми нисмо спремни на уступке.


     Емил Сиоран О БОГУ, О МУЗИЦИ, О ЉУБАВИ  - (Изабрао и с румунског превео: Петру Крду). – ЕДИЦИЈА БРАНИЧЕВО, Пожаревац, 2010. – Библиотека АБ ОВО, књ. 15. – (Уредник Александар Лукић)  . стр. 36-37


ЛеЗ 0008457  

Нема коментара:

Постави коментар