УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Српска Квочка

Достојевски је био визионар, и у овом одломку, горе. Као и у другим стварима. Европа и свет су ушле у тај „почетак“. Стотинак и нешто година касније. Читајући бележнице Достојевског, поново, у ствари, читам нешто иако давно записано, много боље, од наших данашњих и новина и књига. Електронска издања појединих новина пуна су коментара читалаца, који потврђују страшну истину: да је малени српски народ, доведен на ивицу биолошког опстанка, толико подељен, да то изгледа апсурдно. Подељен је верски,идеолошки, партијски: не само комунизам, не само екстремне идеологије, него и ислам, тј. дуго турско ропство, оставили су неизбрисиве трагове на менталитет, народни живот, историју, душу. Новине су смеће, поједини електронски медији су смеће, награђиване књиге су смеће – овде би комуналцима требало децинија да све то почисте, али то би било - бојим се - узалудно, јер би убрзо и после тога, ако буде било и тада Срба, опет у неком маскираном облику проговорила квочка из овог народа, коме припадам. Овом народу као да је то постало знак препознавања да производи друге народе....

=извор:>Читајући бележнице Достојевског поново

ЛеЗ 0007317

понедељак, 26. септембар 2011.

KOVINE ZA KRDUA

KOVINE
Najnoviji, šesnaesti po redu broj časopisa za književnost Kovine, koji već desetak godina izdaje Književna opština Vršac, u celosti je posvećen liku i delu njenog dugogodišnjeg predsednika i urednika, pesnika, prevodioca i publiciste Petru Krdua (1952-2011).
Časopis će biti promovisan ispred njegovog spomen-obeležja u Vršcu u podne 25. septembra, na dan kada je Krdu rođen. O Krduu i njegovom stvaralaštvu govoriće književni kritičar Dejan Tadić i urednica Kovina, pesnikinja Sanda Ristić Stojanović, dok će objavljene i neobjavljene Krduove pesme kazivati Marija Vasić Kanacki, Danica Mirosavljev i Otilia Peskariu.
videti više : http://www.danas.rs/danasrs/kultura/kovine_za_krdua.11.html?news_id=224362

понедељак, 02. мај 2011.

Ненадокнадив губитак за КОВ

Поводом изненадне смрти 
Петре Крду




Pre neki dan je viđen kako biciklom skraćuje puteve od kuće do KOV-a, od KOV-a do Pozorišta... Vršac, Vojvodina i Srbija su ostali bez velikog pesnika i čoveka za koga nijepostojala granica između Srbije i Rumunije. Veliki gubitak. Vest za neverovanje. Supruzi Ani iskreno saučešće. Tamo gore je očigledno nedostajao jedan Petru Krdu.
(Milenko1. maj 2011 18:27)

......
Из  једног од искрених коментара на Б92.


---

ПОЗИВ. - Редакција ЗАОСТАВШТИНЕ (рукописне) позива све познанике и пријатеље пок. Крдуа, који поседују понешто од његових рукописа или писама, да нам их пошаљу, наравно са уобичајеном дозволом, да их можемо публиковати, на овој посебној страници коју смо ових дана отворили. Пошиљке се шаљу на уобичајену адресу ЗАВЕТИНА: Мирослав Лукић, Београд Раковица, Сердар Јанка Вукотића 1/13.

Видети више:


петак, 15. април 2011.

Указивање - роман Нико, нигде - Др Бошко Томашевић

Белатукадруз. Слике из серије
Песник јоргована
Ових дана, Заветине су, отвориле посебан фајл посвећен Др Бошку Томашевићу, на Веб сајту Библиотека АБВГ, сајту у развоју, да одмах додамо.




М Лукић: Више их је било који претендоваху да наследе Црњанског, узалудно симулирајући дубину поетске прозе, и нико у Србији није препознао, читајући Томашевићев рукопис (Нико, нигде), да се појавио писац од кога ће се очекивати више него од Црњанског.
....Привиђа му се очев кишни мантил из 1950-те... Опседа га смрт, и човек  који мора  да се ослободи: / митова, илузија, кланова, / превара, догми». Тишти га сазнање да има песника «који ни после / 40 година / писања поезије не знају о чему се / заправо ради у њој, у меандрима њене / магије за чије разумевање је потребна / посебна поезија, речи које не постоје, / или још увек / нису пронађене». У истој песми овај шесдесетогодишњак опомиње: Смрт се не одгађа. Размишљајући о смрти оца – и Мандић, и Томашевић, нагињу се над бездане, до којих ретко стижу толики извикани савремени и ловорикама овенчани, како у српској, тако и у европској поезији. Присећајући се тренутка када је први пут угледао свога оца много година доцније када му је отац умро, Матан – јунак  Томашевићевог романа-првенца- покушава да расветли бразду тога сусрета. «Бразду тог сусрета, детаљи те бразде, никада неће моћи да буду, попут фотографске плоче, поново осветљени. Мрља стоји надамном, а тишина је велика. Ваљда је то мрља и ваљда је то тишина титравог логоса Оца и Сина. Ваљда је то било то, како су ме, касније, у оним великим школама, на које се попишам, учили» (стр. 343). Писање два тако различита писца, Томашевића и Мандића, долази из велике и скоро неизрециве муке постојања. Пишући о ником, нигде, Томашевић је  у  позном грчу срочио својеврсни реквијем светој породици – Оцу, Сину и Мајци,  Богу,  дотакавши дно горке судбине и трагичности сеоба, и  амбис Живе књиге  коју сваки писац носи у себи.
Томашевићев роман, гле, чуда, нико у његовом завичају, земљи Србији, не хтеде да објави као књигу, што само неупућене може да изненади.
Зашто би се српски официјелни издавачи бавили објављивањем Томашевићевих тзв. «ненаписаних књига»? Зашто, реците! Официјелни издавачи - годинама и деценијама, зашто не рећи и вековима  -   вешто се баве игнорисањем  тзв. «написаних књига»  које«већ сачињавају Вавилонску библиотеку једино живих књига. И болних, као живот.Говорити о њима значи најпре умрети. Претворити се у лед и хтонску тишину» (стр. 343).
Видети више :

понедељак, 11. април 2011.

Москопоље - уништена хришћанска варош у Албанији / Јован Ф. Трифуноски


Извор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" - Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године


Мозаик пријатеља
…. Западно од Корчанске котлине, у данашњој јужној Албанији, на поменутој планинској целини издиже се површ надморске висине од 1300 до 1400 м. То je у горњем делу слива реке Деволи. У центру те површи, а лево од једне речице, налази се Москопоље или Воскопоја, сада мали здравствено-лечилишни центар за смештај плућних болесника. Углавном je без стално насељених становника. Међутим, раније то je била велика и позната углавном цинцарска варош.
Место, на коме je настало Москопоље, са географског гледишта није подесно за развитак великог насеља. Није испуњен скоро ниједан услов који je потребан за опстанак и развитак значајнијег насеља. Није било земље за обрађивање, а приступ из околних нижих области није повољан. И да je било саобраћајних веза оне у прошлости, нарочито под турском владавином, нису биле сигурне.
Међутим, Москопоље je имало само једну добру страну, која je у раније време савладавала све негативне. Како je речено, место je било тешко приступачно, па ради тога било je сигурније. У несигурним временима његови становници као и становници неких других насеља тражили су сигурна места, не обзирући се да ли такво место има све услове за развитак. Нису дакле географски фактори одлучивали приликом постанка Москопоља, већ су једино одлучивали историјски фактори. Има сличних случајева у историји развитка и других насеља. У средњем веку и под турском владавином таквих примера имало je више....
Видети више:

уторак, 05. април 2011.

РУСАЉ / Бела Тукадруз



Песник Лукић. Зима 2011.

...Лукићева књига РУСАЉ, има онај значај у његовом
опусу (а рекао бих и у оквирима савремене српске и
европске поезије), који је, вероватно, имао Ничеов спис
Рођење трагедије (из духа музике) у опусу овог
изванредног мислиоца: то је књига која се вратила, у више
узастопних пражњења, праоснову трагедије и визији драме("а та визија је свакако појава из снова и утолико је епске природе, с друге стране, као објективација диониског стања, не представља аполонско избављење у привиду, него напротив разбијање јединке и њено поистовећење са прабићем"....), и у том смислу овај се песник почео уздизати у висине, напорима свога духа стичући сам своју културу, окупљајући богове и духове који се с њим удружују...., јер у сопственој мудрости држи њихово постојање и границе тога постојања у свом духу. Зато је ова књига важна, и за српску и за европску поезију на самом крају другог миленијума....
       Књига се може поручити на моб. тел. + 381 65 3006950 (Пост Нет), по цени од 160, 00 дин (само за Србију, ЦД издање)

среда, 23. март 2011.

Нулто време / Ристо Василевски


Корице најновије књиге
Р. Василевског

*
Песници могу да суде о времену само колико
годрже његов суд. Зато неки у њему трајно остају,
други, једном слављени, брзо падају у заборав, а трећи
васкрсавају после ко зна колико деценија или векова,
светлуцајући у њему као тачке које га објашњавају
много боље од друтих. То је велика нада и за песнике
малих, готово неприметних или заборављених језика,
који једном могу постати незаобилазни знаци за
разумевање или поништавање свега
постојећег у песништву.
Наравно, ако их неко,
икада, открије!