ИНТЕРВЈУ: ЈОХАНЕС КОДЕР, ПРЕДСЕДНИК МЕЂУНАРОДНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ВИЗАНТОЛОГА. Проучаваоци Византије свуда угрожена врста
Продубљено знање о византијском периоду, са свим његовим утицајима на садашњи менталитет и културе, могло би да потпомогне да се боље схвате данашња политичка и културолошка дешавања. - Аутор: М. Сретеновићчетвртак, 25.08.2016. у 08:30
Продубљено знање о византијском периоду, са свим његовим утицајима на садашњи менталитет и културе, могло би да потпомогне да се боље схвате данашња политичка и културолошка дешавања. - Аутор: М. Сретеновићчетвртак, 25.08.2016. у 08:30
„Надам се да ће београдски конгрес византолога бити успешан, са око 1.200 учесника, из 49 земаља, који ће слушати 500 излагања. То ће дати важан стимулус изучавању Византије у Србији и многим другим земљама”, каже Јоханес Кодер, научник из Беча, председник Међународне асоцијације византолога, гост 23. конгреса византолога који је отворен на Филолошком факултету у Београду.
„Значај византијског културног наслеђа, историје, баштине, хришћанске идеологије и споменика није ограничен на нације са православним традицијама у југоисточној и источној Европи, које су некад биле део византијског царства и чији је идентитет повезан са њеним тековинама. Оно је исто тако утицало на културе и пределе земаља око Медитерана и у већем делу Европе. Продубљено знање о овом периоду, са свим његовим утицајима на садашњи менталитет и културе у претходно споменутим крајевима, могло би да потпомогне да се боље схвате политичка и културолошка дешавања у нашим садашњим временима”, истиче Кодер за наш лист, и додаје да у Бечу постоје два центра: Институт за византијске и неохеленске студије на универзитету и Одељење за византијска истраживања при Аустријској академији наука.
„Они имају доста истраживачких пројеката који су међусобно умрежени и у оквиру њих постоје три правца истраживања: Заједнице и предели; Језик, писма и текст; и Византија и шире: наслеђе и интеркултурни контекст.”
Какви су почеци институционалног проучавања Византије, а какве савремене перспективе проучавања византологије?
Још у касном средњем веку, Византија је била предмет изучавања. Име нашег научног поља је установио немачки хуманиста Хијеронимус Волф који је умро 1580. Он је био први који је употребио име античког града Византион – као име за државу и њене становнике. Иначе, Византинци су себе увек називали Римљанима. Независна академска дисциплина византијских студија развијала се од половине 19. века на универзитетима и академијама наука у многим европским