ДЕВЕТ СВАСТИКА

ДЕВЕТ СВАСТИКА
СУНЧАНИ КРСТ. НЕБЕСКИ КРСТ. СВЕТОЧ. КОЛЕДНИК. ДУШЕВНА СВАСТИКА. СВАРОЖИЧ. СТРИБОЖИЧ. ВЕДАМАН. ВАЛКИРИЈА

среда, 4. јануар 2023.

Крадљивци туђе среће

 




Ако већ одлучујете и примате нове чланове, научите се на време да препознајете крадљивце туђе среће, баксузе, копилад онога којему верујући име не спомињу.

Зар то постоји? Зар ви у то верујете? Знате ли барем једног крадљивца туђе среће? И ма кога који је тако покраден а и да не зна за то?


То ме је питао један колега, "писац", човек из бранше, за кога се веровало да је човек тајне службе. Нисам му одговорио. Таквима не вреди причати такве приче.

Био је подстакнут једном од оних мојих невеликих књига окаснело писаних, пред прерану смрт наше мајчице. Мајчица је у једној од тих прича била повод да испричам укратко о једном њеном сну, који је причала, с времена на време, све до краја живота. Наиме, у сну јој се приказало да на нашем имању на планини, испод пања једне крушке или оскоруше столетне има закопаног блага. Описивала је - подстицала нас да пођемо са њом да копамо, да ископамо то што је неко закопао, ко зна када, можда и пре две стотине година? Покојни отац се ругао, али је напослетку одлучио да једне недеље оде не сам, али није повео мајку; копали су, и ископали неку ћерамиду, на два метра дубине, - откуд ту ћерамида? Ту није било насеља ни салаша, колико памте најдуговечнији старци у нашем селу. И  малу змију су ископали. Но, нису добар дан изабрали за копање; ловци су туда пролазили у групама, и морали су да прекину копање, због ловаца, и нису више покушавали... Али, када су мајка и отац ишли да дотерају дрва за зиму са планине, са те њиве, пања више није било; неко га је откопао и однео. Ко?

И тако је мајка наставила да прича своју причу о оном што је била њена срећа, - требало је да поведу и њу, говорила је. Али отац је пресецао : - Иако је у нашем забрану, то није било нама суђено, ни теби, ни мени, ни нашој деци!То је неко крваво злато, и не треба нам! Зар да нам се затре кућа због стотинак дуката, па нек их је било и пет стотина!?

- И лисица каже да је кисело грожђе кад не може да га довати!

- Офириће се - ти који су ископали, кад се не надамо, кад почну да се затиру; можда то, жено, ти и ја нећемо дочекати, али наши унуци хоће!

Зато хвали Бога, што те не поведосмо са нама тога дана!

 

*      *

Вероватно је наш Михаило, као и обично, био у праву.

Бог офирује крадљивце туђе среће! Нађе начин.

Али то је нека друга прича, коју вреди испричати, кад крадљивци буду офирени прекло нечег другог, неког другог, на начин - Божији....

(....)

     Уочи Божића, 2023. године.



Нема коментара:

Постави коментар