Погледај кроз ове прозоре, прегледај
SRBIJA, 14 GODINA POSLE NATO BOMBI: Uranijum nas ubija, od 2020. od raka će oboljevati 70.000 ljudi godišnje!
Stručnjaci tvrde da zbog NATO bombardovanja više od 80 odsto
stanovništva Srbije u telu nosi „DNK kancerogeni kompleks“. Prof. dr
Miša Đorđević za S media portal: „Do 2020. godine procenat obolelih od
raka će porasti za čak 130 odsto!“
Ni posle 14 godina od bombardovanja Srbije niko sa sigurnošću ne
može da kaže koliko je projektila sa osiromašenim uranijumom završilo na
našem tlu. Procene su između 37.000 i 50.000 paketa različitih tipova radioaktivne municije.
Zašto je opasan uranijum?
Osiromašeni uranijum se koristi u nuklearnim reaktorima za proizvodnju
nuklearne bombe u čiju svrhu se obogaćuje sa preostala dva radioaktivna
izotopa koja su izvučena iz minerala uranijuma. Naizgled bezazlena, ali
ne i naivna količina ovog minerala služi u proizvodnji štapova za golf,
avio-industriji, izradi oklopnih tenkova i za povećanje probojnosti
projektila. U dodiru sa ciljem, projektili pri eksploziji razvijaju
temperaturu od 3.400°C. Tolika snaga u stanju je da probije i najčvršće
oklope!
Samo 1 mg osiromašenog uranijuma unet u organizam,
dovoljan je da zaustavi rad bubrega. Porast malignih oboljenja nastaje
od dve do pet godina posle prve interne kontaminacije vodom ili hranom.
Tragovi uranijuma u urinu mogu se pronaći i sedam godina nakon unošenja u
organizam!
Uranijum je dodatno opasan jer oksidiše, rastvorljiv je u vodi i razgrađuje se duže od večnosti, 4,5 milijardi godina.
Potrebno 20 godina da uranijum „proradi“
Međutim, u istom istraživanju se porast broja obolelih
objašnjava boljom dijagnostikom i starenjem populacije, dok se NATO
bombardovanje ređe pominje. Da li je opravdano „gurati pod tepih“
posledice koje izaziva radijacija osiromašenim uranijumom, iako je i sam
NATO priznao da je na nekoliko desetina lokacija ispaljivana
radioaktivna municija?
Profesor Đorđević kaže da je napravio biološki periodni sistem sa sedam grupa faktora rizika koji utiču na pojavu raka:
-U spoljašnje faktore rizika spadaju i hemijski elementi, hemijska jedinjenja i radioaktivna zračenja.
Podsetićemo na posledice radijacije posle Černobila
1986. Prema ukrajinskim izvorima, oko 2,6 miliona ljudi imaju status
osoba nastradalih od posledica katastrofe, među kojima je više od pola
miliona dece!
....
Prof. Miša Đorđević upozorava da su problemi sa štitnom žlezdom prva posledica zračenja uranijumom.
- Zastrašujuće je da je danas, 14 godina nakon
bombardovanja, zabeleženo sve više poremećaja štitne žlezde. Svaki
drugi-treći građanin ima ili pojačanu ili smanjenu funkciju štitne
žlezde ili karcinom – upozorava naš uvaženi onkolog.
.....
Radijacija i u Beogradu
Prema izveštaju tela pri UN Balkan Task Force (BTF) iz
oktobra 1999. godine, NATO je izjavio da je osiromašeni uranijum
korišten tokom oko 100 misija, a prema rečima Lorda Robertsona – “nije
moguće precizirati svaku lokaciju na koju je ispaljena radioaktivna
municija“! Sumnju je potvrdio novinar Skot Peterson koji je pronašao
velike količine uranijuma u Đakovici, Vranju i Bujanovcu.
- Preko prijatelja iz Japana dobio sam dozimetar koji je merio
kumulativnu dozu tokom 24 sata radioaktivnog zračenja na mestima
bombardovanja. Beograd je takođe pokazivao znake radioaktivnog zračenja,
i to na Tošinom Bunaru – kaže Đorđević i dodaje da mu nije bilo
dozvoljeno da merenje obavi i kod Ambasade NR Kine i da je sa tog mesta
bukvalno uklonjen.