ДЕВЕТ СВАСТИКА

ДЕВЕТ СВАСТИКА
СУНЧАНИ КРСТ. НЕБЕСКИ КРСТ. СВЕТОЧ. КОЛЕДНИК. ДУШЕВНА СВАСТИКА. СВАРОЖИЧ. СТРИБОЖИЧ. ВЕДАМАН. ВАЛКИРИЈА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА
ОНА ПРАВА мобилна - на ваздушним колосецима...1983-2023...пета деценија...

четвртак, 26. март 2015.

- Srpski komunisti uhvatili su u klopku Dražu Mihailovića, vođu velikosrpske buržoazije i zaklali ga zubima - napisao je Vladimir Dedijer u svom pismu Petru Stamboliću



- Srpski komunisti uhvatili su u klopku Dražu Mihailovića, vođu velikosrpske buržoazije i zaklali ga zubima - napisao je Vladimir Dedijer u svom pismu Petru Stamboliću



Foto: Wikimedia
Akademik, publicista, učesnik narodnooslobodilačke borbe i jedan od odanih saradnika Josipa Broza Tita Vladimir Dedijer uputio je pismo narodnom heroju Jugoslavije i predsednikuPredsedništva SFRJ pismo u kome iznosi mnoge tvrdnje, pa i onu do sada skrivenu da su vođu četničkog pokreta Dragoljuba Dražu Mihailovića partizani “zaklali zubima”. Telegraf.rs vam ekskluzivno donosi ovu prepisku i prvi put je objavljuje u srpskim medijima!
27. aprila 1987. godine poznati funkcioner komunističke jugoslavije Vladimir Dedijer pisao je svom “drugu” Petru Stamboliću, a ova prepiska do sada bila je skrivana daleko od očiju javnosti.
U pismu dragom Peri, kako Dedijer oslovljava Stambolića navode se mnoge stvari koje su do sada bile dobro čuvane pod oznakom “državna tajna”, a među njima je i tvrdnja Titovog potpukovnika u rezervi da su partizani “zubima zaklali Dražu Mihailovića”.
Foto: Miloslav Samardžić / Pogledi.rs


Dedijer je u ovom pismu otvorio dušu svom ratnom saborcu Petru Stamboliću, s kojim je zajedno ratovao i kojeg poziva da objavi memoare, jer ono što on zna to svi građani Jugoslavije MORAJU SAZNATI.
– Srpski komunisti uhvatili su u klopku Dražu Mihailovića, vođu velikosrpske buržoazije i zaklali ga zubima – piše Dedijer.
Ovu prepisku dva odana saradnika Josipa Broza Tita objavile su “Srpske novine“ iz Čikaga – glasilo OSČ “Ravna Gora“, u broju 684. za mart 2015. godine.
Ukoliko želite da saznate vše o ovim detaljima možete to uraditi ovde:

четвртак, 18. децембар 2014.

Грешка / Винко Шелога

Господине Лукићу, пријатно сам изнађен неочекиваним објављивањем мојих фотографија у ЗАВЕТИНАМА. Хвала вам.
Редовно читам Заветине. Дивим се вашим енциклопедијским пословима и стваралаштву. Не јављам се често јер немам чиме, а не желим ни да будем досадан.
Тренутно припремам за штампање књигу прозе писца Владислава Веселиновића Тмуше ( Пријепоље 1888- Сарајево 1954), са библиографијом. То морам завршити у децембру. После тога ћу покушати да уредим своју збирку песама. Време ми откуцава.

                Много поздрава и најбољих жеља.
                Да будете у наредној години здрави, да завршите све започето и отворите нове успешне послове, много идеја остварите.
                Винко Шелога, Пријепоље

Какви смо то ми, у ствари? Преписка Уредника "Заветина" и сарадника, читалаца и других, чланова ГрупеЗз



Београд, 29. октобар 2014.


Димитријевићу,
нисам био у прилици да Вам одговорим одмах, извињавам се због тога.
Нема потребе да се захваљујете на публиковању, стратегија "Заветина" је да се упозна и она друга, друкчија, непозната, незванична књижевна Србија, без обзира на верска, политичка убеђења аутора; јер мислим да тако треба. Јуче сам видео следеће: крај Аде Циганалије, сам улаз, преко пута Пиваре, била је једна кућица на којој је био лик пок. генерала југословенске војске у отаџбини, Драже Михајловића. Па је тај мурал прецртаван, вероватно од стране хулигана, откуд знам, што је ружно, јер туда пролази на стотине аутобуса свакодневно, обреновачки пут, пут ибарски. Синоћ видим да је мурал збрисан, онеређен. Као човек, потомак оних Срба из Звижда пореклом  вероватно из Шумадије, можда и са Косова, оних Срба који нису били симпатизери ни четника ни партизана - извињавам се што то спомињем, али неизбежно је, ја сам згрожен: јер ако некоме сметају и слике и мурали покојника, ако једном народу то смета, или делу једног народа, онда је то стравично. И чини ми се да Србима не треба непријатељ неки други, осим њих самих - зар то није најстрашније нешто?
Објавио сам Вам песме на две локације у оквиру врло посећене интернет локације Група Зз, да бих Вас представио најшире могуће. И објављена Ваша и необјављена књига то заслужују.
Ту је и чињеница да се ми у Србији, чак и ми који имамо најближе професије, па можда и исте - не познајемо. То није добро. То не може добро бити, јер пружа шансу фолирантима свих фела, свим политичким превртачима, и преамбициозним људима без стваралачког и другог покрића.
У једном писму се не може све рећи. Но надам се да ће бити прилика и дана да се поближе упознамо, поразговарамо, разменимо искуства.
Што се тиче књиге Мите Ракића, пре скоро 20- ак година та књига је објављена: објавио ју је Лесковачки музеј. На основу факсимила Ракићевих писама објављених у "Отаџбини", осамдедсетих година 19. века. Са пропратним поговорима историчара, познаваоца. Међутим, ја нисам задовољан тим издањем. Добио сам примерка фототипски тога издања, намучио сам се читајући. Мени се чини да би добро било, ако се укаже прилика да се поново штампа Ракићево дело, дело оца Милана Ракића, "Из Нове Србије", да се припреми критичко издање, да се сложи савременим  штампарским слогом, и да буде пропраћено  са изузетно много коментара. Затим, на другом месту, треба кренути трагом пок. Јована Скерлића и видети зашто је он пребацивао СКЗ  то што је, ако сам добро разумео, штампала Миту Ракића? Шта је СКЗ штампала од Мите Ракића?....
        итд.
Поздрав, М. Л.

четвртак, 13. март 2014.

Bez izborne tišine na internetu !

 IZBORNA tišina počinje u ponoć u medijima, ali se žestoka međustranačka tuča nastavlja na društvenim mrežama.







Bez izborne tišine na internetu ! | Politika | Novosti.rs

среда, 5. фебруар 2014.

Dinkić i Čeda izvan blokova

 POLITIČKI blok Borisa Tadića krenuo je iz Novog Sada. Posle prvog
kruga razgovora, izvesno je da će u njegovoj novoj koaliciji biti i LSV
Nenada Čanka, ZZS Dušana Petrovića i SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina.







Dinkić i Čeda izvan blokova | Politika | Novosti.rs

петак, 10. јануар 2014.

Lepa Lukić DVA PUTIĆA

DVA PUTIĆA
* NASTUPATE li još urestoranu „Dva putića“ koji ste otvorili svom bratancu?
- Pevam svakog četvrtka. Uvek je sve unapred rezervisano i odlična je atmosfera. Ja i dalje pevam, a i da ne radim, uspela sam dosad sebi da zaradim za život. Ne mogu bez pesme. Još me to drži, kao da imam 30 godina i uopšte ne osećam umor kad idem na nastup.

 SRPSKA NOVA GODINA LEPA Lukić će Srpsku novu godinu radno dočekati u Nikšiću. - Pevaću u parohijskom domu, u organizaciji crkve - kaže Lepa. - Uvek je puno, gde god nastupam. Često sam u Crnoj Gori i tamo me publika obožava.

MADA mnogi misle da je o Lepi Lukić gotovo sve rečeno, biće iznenađeni kada budu pročitali knjigu o njoj. „Kraljica“ narodne muzike uskoro planira da objavi biografiju, koja će obuhvatiti svaki segment njenog života - detinjstvo, pevačke početke, put do estradnog vrha, a neće izostati ni priča o emotivnom životu koji je uvek izazivao veliku pažnju. Slavna pevačica kaže da će njeni obožavaoci biti iznenađeni knjigom, čiji je izlazak planiran na proleće.
 

Lepa Lukić objavljuje biografiju: Biće to prava istina! | Spektakl | Novosti.rs

субота, 25. мај 2013.

У славу песме Santa Maria della Salute

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА РАВАНГРАДСКО ПРОЛЕЋЕ
у сарадњи са
ГРАДСКОМ БИБЛИОТЕКОМ КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ
и
СЕКЦИЈОМ  ПИСАЦА
ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

ОРГАНИЗУЈЕ
ДАН ЛАЗЕ КОСТИЋА
(У  славу песме  Santa Maria della Salute)

ГОСТ: ПЕРО ЗУБАЦ
Остали учесници:
Стојан Бербер
Бранко Ђурић
Давид Кецман
Зоран М. Мандић
Златко Пангарић
Тихомир Петровић
Драган Пјевац
Миленко Попић
Благоје Свркота
Нада Душанић
Драгана Ђапић
Ксенија Марић Ђорђевић
Олга Павков
Видосава Раич
Зденка Феђвер

 Водитељ програма: Давид Кецман

Код  споменика                                            3. јун  (понедељак),
Лази Костићу                                                                   18 сати


-У случају невремена приредба ће се одржати у Српској читаоници Лаза Костић-

______Извор: С. Бербер

уторак, 26. март 2013.

Uranijum nas ubija / preporučeni članak

SRBIJA, 14 GODINA POSLE NATO BOMBI: Uranijum nas ubija, od 2020. od raka će oboljevati 70.000 ljudi godišnje! 

Stručnjaci tvrde da zbog NATO bombardovanja više od 80 odsto stanovništva Srbije u telu nosi „DNK kancerogeni kompleks“. Prof. dr Miša Đorđević za S media portal: „Do 2020. godine procenat obolelih od raka će porasti za čak 130 odsto!“ 

Ni posle 14 godina od bombardovanja Srbije niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko je projektila sa osiromašenim uranijumom završilo na našem tlu. Procene su između 37.000 i 50.000 paketa različitih tipova radioaktivne municije. 

Avram Izrael: Ulizice su zaboravile NATO zločine! (VIDEO)
Vučić: Tokom NATO bombardovanja stradalo 1.008 vojnika i policajaca
DA SE NE ZABORAVI: Četrnaest godina od NATO bombardovanja (VIDEO) 

Zašto je opasan uranijum?

Osiromašeni uranijum se koristi u nuklearnim reaktorima za proizvodnju nuklearne bombe u čiju svrhu se obogaćuje sa preostala dva radioaktivna izotopa koja su izvučena iz minerala uranijuma. Naizgled bezazlena, ali ne i naivna količina ovog minerala služi u proizvodnji štapova za golf, avio-industriji, izradi oklopnih tenkova i za povećanje probojnosti projektila. U dodiru sa ciljem, projektili pri eksploziji razvijaju temperaturu od 3.400°C. Tolika snaga u stanju je da probije i najčvršće oklope!
Samo 1 mg osiromašenog uranijuma unet u organizam, dovoljan je da zaustavi rad bubrega. Porast malignih oboljenja nastaje od dve do pet godina posle prve interne kontaminacije vodom ili hranom. Tragovi uranijuma u urinu mogu se pronaći i sedam godina nakon unošenja u organizam!
Uranijum je dodatno opasan jer oksidiše, rastvorljiv je u vodi i razgrađuje se duže od večnosti, 4,5 milijardi godina.  

Potrebno 20 godina da uranijum „proradi“

Međutim, u istom istraživanju se porast broja obolelih objašnjava boljom dijagnostikom i starenjem populacije, dok se NATO bombardovanje ređe pominje. Da li je opravdano „gurati pod tepih“ posledice koje izaziva radijacija osiromašenim uranijumom, iako je i sam NATO priznao da je na nekoliko desetina lokacija ispaljivana radioaktivna municija?

Profesor Đorđević kaže da je napravio biološki periodni sistem sa sedam grupa faktora rizika koji utiču na pojavu raka:

-U spoljašnje faktore rizika spadaju i hemijski elementi, hemijska jedinjenja i radioaktivna zračenja.

Podsetićemo na posledice radijacije posle Černobila 1986. Prema ukrajinskim izvorima, oko 2,6 miliona ljudi imaju status osoba nastradalih od posledica katastrofe, među kojima je više od pola miliona dece!  

....
Prof. Miša Đorđević upozorava da su problemi sa štitnom žlezdom prva posledica zračenja uranijumom.
- Zastrašujuće je da je danas, 14 godina nakon bombardovanja, zabeleženo sve više poremećaja štitne žlezde. Svaki drugi-treći građanin ima ili pojačanu ili smanjenu funkciju štitne žlezde ili karcinom – upozorava naš uvaženi onkolog.

.....

Radijacija i u Beogradu

Prema izveštaju tela pri UN Balkan Task Force (BTF) iz oktobra 1999. godine, NATO je izjavio da je osiromašeni uranijum korišten tokom oko 100 misija, a prema rečima Lorda Robertsona – “nije moguće precizirati svaku lokaciju na koju je ispaljena radioaktivna municija“! Sumnju je potvrdio novinar Skot Peterson koji je pronašao velike količine uranijuma u Đakovici, Vranju i Bujanovcu.  

- Preko prijatelja iz Japana dobio sam dozimetar koji je merio kumulativnu dozu tokom 24 sata radioaktivnog zračenja na mestima bombardovanja. Beograd je takođe pokazivao znake radioaktivnog zračenja, i to na Tošinom Bunaru – kaže Đorđević i dodaje da mu nije bilo dozvoljeno da merenje obavi i kod Ambasade NR Kine i da je sa tog mesta bukvalno uklonjen.

     извор: видети више: http://www.smedia.rs/spress/vest/2228/Nato-bombardovanje-Posledice-bombardovanja-Kancer-Maligna-oboljenja-Onkologija-Bombardovanje-Srbije-SRBIJA-14-GODINA-POSLE-NATO-BOMBI-Uranijum-nas-ubija-od-2020-raka-ce-oboljevati-70000-ljudi-godisnje-FOTOVIDEO.html

 Зашто је осиромашени уранијум опасан?

уторак, 19. фебруар 2013.

Атлантида / мистерија

Мистериозна Атлантида постојала је на грчким острвима Криту и Санторинију (Тери), пре око четири хиљаде година, њеним царством управљали су Минојци, узвишени уметници, бродоградитељи и поморци, који су много пре него што им је то признала историографија допловили до северозапада Француске, југозапада Шпаније, обишли Средоземље, Америку, север Африке, све до Индије. Ову тезу доказује британски поморски официр и историчар поморства Гавин Мензиз у свом новом делу „Ишчезло царство Атлантиде”, које је код нас објавила „Лагуна”, у преводу Дубравке Срећковић-Дивковић. Ауторово становиште је да је Платон заиста описивао минојску цивилизацију пишући о Атлантиди.
У разговору са Мензизом сазнајемо за огроман успех његове претходне две књиге „1421. година када је Кина открила свет” и „1434. година када је величанствена кинеска флота допловила до Италије и подстакла Ренесансу”, које такође представљају изазов историографији. Сазнајемо, и за његово изненадно интересовање и за Атлантиду.
– У поменуте две књиге заступам став да су Кинези открили свет и Америку пре Колумба, а да је Колумбо користио кинеске мапе на својим путовањима. Много сам путовао и представљао ове књиге, и током једног божићњег предаха, отишао сам са супругом на Крит. Током шетње наишли смо на палату Фест, а водич нам је објаснио да је била изграђена пре четири хиљаде година. Људи минојске цивилизације путовали су до Египта, Америке, Индије, а неки од доказа налазе се на вазама које датирају из периода од три хиљаде година пре Христа, са сликама импресивне поморске флоте – каже Гавин Мензиз.
Наш саговорник објашњава да је минојска цивилизација дословно збрисана страшним вулканом, који је преплавио Санторини и Крит, око 1500. године старе ере. Међутим, многи трагови показују трговачку и поморску моћ Минојаца.
– Пронађене су олупине три велика брода, на обалама Турске, око Бодрума, на којима је превожен бакар, док су у олупинама сачувана добра која потичу из чак шест различитих цивилизација. Комад кљове индијског слона, зуби афричког нилског коња, шкољке из Индијског океана, ћилибар из Балтичког мора, злато из Израела и плаво стакло из Египта, све је сачувано. Нико не може да порекне да је ћилибар пронађен у тим бродовима потекао управо са Балтика. Такође, у тамошњим музејима видели смо вазе које датирају из истог периода 1500. година пре нове ере. Књига заправо описује наша путовања и све доказе које смо пронашли – додаје Мензиз, уз објашњење да је за бакар, чистоће од најмање 99 одсто, који је на турским обалама под водом очуван и после 3 500 година, Америка једино извориште.
– То је бакар са Горњег језера на канадско-америчкој граници. Испоставило се да су милиони килограма бакра из Северне Америке ископани у другом миленијуму старе ере, и не зна се куда су извезени, али се претпоставља да су извезени у Европу.
Мензиз је чак и у „маглама” Стоунхенџа, највољенијем британском споменику, видео утицаје Минојаца, за које тврди да су у Британију стигли најкасније 2300. године старе ере.
Гавин Мензиз истиче да је Платон био невероватно тачан у опису минојских кућа, које су биле од црвене, беле и црне цигле, са текућом водом. Нестале су у космичкој несрећи, којој је претходила појава два сунца на небу.
– На моје одушевљење, сада ми је речено да су људи Панчева у локалном листу „Панчевац” описали до детаља, 1804. године, два сунца на небу, и у овом случају то може да буде Битлђус звезда. У будућности више ћу се занимати за тај догађај у Панчеву, тако да бих могао чешће да будем панчевачки гост – приметио је Мензиз, који је у више наврата боравио у Београду, чак и немирне 1968. године.
Он каже да на академска оспоравања не одговара, да има тринаест хиљада пријатеља на веб сајтовима, и да ништа није боље од лоше критике за продају књига. Његова претходна два бестселера објављена су у сто осам држава, у седамдесет два издања и на тридесет језика.
Марина Вулићевић

објављено:Политика:  19.02.2013.