Мистериозна Атлантида постојала је на грчким острвима Криту и
Санторинију (Тери), пре око четири хиљаде година, њеним царством
управљали су Минојци, узвишени уметници, бродоградитељи и поморци, који
су много пре него што им је то признала историографија допловили до
северозапада Француске, југозапада Шпаније, обишли Средоземље, Америку,
север Африке, све до Индије. Ову тезу доказује британски поморски официр
и историчар поморства Гавин Мензиз у свом новом делу „Ишчезло царство
Атлантиде”, које је код нас објавила „Лагуна”, у преводу Дубравке
Срећковић-Дивковић. Ауторово становиште је да је Платон заиста описивао
минојску цивилизацију пишући о Атлантиди.
У разговору са Мензизом сазнајемо за огроман успех његове претходне две књиге „1421. година када је Кина открила свет” и „1434. година када је величанствена кинеска флота допловила до Италије и подстакла Ренесансу”, које такође представљају изазов историографији. Сазнајемо, и за његово изненадно интересовање и за Атлантиду.
– У поменуте две књиге заступам став да су Кинези открили свет и Америку пре Колумба, а да је Колумбо користио кинеске мапе на својим путовањима. Много сам путовао и представљао ове књиге, и током једног божићњег предаха, отишао сам са супругом на Крит. Током шетње наишли смо на палату Фест, а водич нам је објаснио да је била изграђена пре четири хиљаде година. Људи минојске цивилизације путовали су до Египта, Америке, Индије, а неки од доказа налазе се на вазама које датирају из периода од три хиљаде година пре Христа, са сликама импресивне поморске флоте – каже Гавин Мензиз.
Наш саговорник објашњава да је минојска цивилизација дословно збрисана страшним вулканом, који је преплавио Санторини и Крит, око 1500. године старе ере. Међутим, многи трагови показују трговачку и поморску моћ Минојаца.
– Пронађене су олупине три велика брода, на обалама Турске, око Бодрума, на којима је превожен бакар, док су у олупинама сачувана добра која потичу из чак шест различитих цивилизација. Комад кљове индијског слона, зуби афричког нилског коња, шкољке из Индијског океана, ћилибар из Балтичког мора, злато из Израела и плаво стакло из Египта, све је сачувано. Нико не може да порекне да је ћилибар пронађен у тим бродовима потекао управо са Балтика. Такође, у тамошњим музејима видели смо вазе које датирају из истог периода 1500. година пре нове ере. Књига заправо описује наша путовања и све доказе које смо пронашли – додаје Мензиз, уз објашњење да је за бакар, чистоће од најмање 99 одсто, који је на турским обалама под водом очуван и после 3 500 година, Америка једино извориште.
– То је бакар са Горњег језера на канадско-америчкој граници. Испоставило се да су милиони килограма бакра из Северне Америке ископани у другом миленијуму старе ере, и не зна се куда су извезени, али се претпоставља да су извезени у Европу.
Мензиз је чак и у „маглама” Стоунхенџа, највољенијем британском споменику, видео утицаје Минојаца, за које тврди да су у Британију стигли најкасније 2300. године старе ере.
Гавин Мензиз истиче да је Платон био невероватно тачан у опису минојских кућа, које су биле од црвене, беле и црне цигле, са текућом водом. Нестале су у космичкој несрећи, којој је претходила појава два сунца на небу.
– На моје одушевљење, сада ми је речено да су људи Панчева у локалном листу „Панчевац” описали до детаља, 1804. године, два сунца на небу, и у овом случају то може да буде Битлђус звезда. У будућности више ћу се занимати за тај догађај у Панчеву, тако да бих могао чешће да будем панчевачки гост – приметио је Мензиз, који је у више наврата боравио у Београду, чак и немирне 1968. године.
Он каже да на академска оспоравања не одговара, да има тринаест хиљада пријатеља на веб сајтовима, и да ништа није боље од лоше критике за продају књига. Његова претходна два бестселера објављена су у сто осам држава, у седамдесет два издања и на тридесет језика.
У разговору са Мензизом сазнајемо за огроман успех његове претходне две књиге „1421. година када је Кина открила свет” и „1434. година када је величанствена кинеска флота допловила до Италије и подстакла Ренесансу”, које такође представљају изазов историографији. Сазнајемо, и за његово изненадно интересовање и за Атлантиду.
– У поменуте две књиге заступам став да су Кинези открили свет и Америку пре Колумба, а да је Колумбо користио кинеске мапе на својим путовањима. Много сам путовао и представљао ове књиге, и током једног божићњег предаха, отишао сам са супругом на Крит. Током шетње наишли смо на палату Фест, а водич нам је објаснио да је била изграђена пре четири хиљаде година. Људи минојске цивилизације путовали су до Египта, Америке, Индије, а неки од доказа налазе се на вазама које датирају из периода од три хиљаде година пре Христа, са сликама импресивне поморске флоте – каже Гавин Мензиз.
Наш саговорник објашњава да је минојска цивилизација дословно збрисана страшним вулканом, који је преплавио Санторини и Крит, око 1500. године старе ере. Међутим, многи трагови показују трговачку и поморску моћ Минојаца.
– Пронађене су олупине три велика брода, на обалама Турске, око Бодрума, на којима је превожен бакар, док су у олупинама сачувана добра која потичу из чак шест различитих цивилизација. Комад кљове индијског слона, зуби афричког нилског коња, шкољке из Индијског океана, ћилибар из Балтичког мора, злато из Израела и плаво стакло из Египта, све је сачувано. Нико не може да порекне да је ћилибар пронађен у тим бродовима потекао управо са Балтика. Такође, у тамошњим музејима видели смо вазе које датирају из истог периода 1500. година пре нове ере. Књига заправо описује наша путовања и све доказе које смо пронашли – додаје Мензиз, уз објашњење да је за бакар, чистоће од најмање 99 одсто, који је на турским обалама под водом очуван и после 3 500 година, Америка једино извориште.
– То је бакар са Горњег језера на канадско-америчкој граници. Испоставило се да су милиони килограма бакра из Северне Америке ископани у другом миленијуму старе ере, и не зна се куда су извезени, али се претпоставља да су извезени у Европу.
Мензиз је чак и у „маглама” Стоунхенџа, највољенијем британском споменику, видео утицаје Минојаца, за које тврди да су у Британију стигли најкасније 2300. године старе ере.
Гавин Мензиз истиче да је Платон био невероватно тачан у опису минојских кућа, које су биле од црвене, беле и црне цигле, са текућом водом. Нестале су у космичкој несрећи, којој је претходила појава два сунца на небу.
– На моје одушевљење, сада ми је речено да су људи Панчева у локалном листу „Панчевац” описали до детаља, 1804. године, два сунца на небу, и у овом случају то може да буде Битлђус звезда. У будућности више ћу се занимати за тај догађај у Панчеву, тако да бих могао чешће да будем панчевачки гост – приметио је Мензиз, који је у више наврата боравио у Београду, чак и немирне 1968. године.
Он каже да на академска оспоравања не одговара, да има тринаест хиљада пријатеља на веб сајтовима, и да ништа није боље од лоше критике за продају књига. Његова претходна два бестселера објављена су у сто осам држава, у седамдесет два издања и на тридесет језика.
објављено:Политика: 19.02.2013.
Извор: видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Iscezlo-carstvo-Atlantide.sr.html
Нема коментара:
Постави коментар