ФАТАМОРГАНЕ , 2 / Белатукадруз

Из необјављених рукописа српских песника   БАЛКАНСКА ТЕТРАЛОГИЈА / Белатукадруз

Белатукадруз, у Звижду (На месту Указања) Снимак  Бранка Веддер (Шведска)

ФАТАМОРГАНЕ , 2

У пећини, нема ветра.

Ни студени.

Али прокапљује.

Откида се, кап по кап.

Високо се уздигло блато,

талог.

Све присвојивши: благо и злато.

Ваздух и земљу.

Узевши, много душа, у залог.

Продрла је Јавна болест

на доњи и горњи хоризонт.

И упила се свуда, као крпељ.

1

(Који час касније)

Фин неки мрак - траје већ предуго.

Чује се само један глас.

Киша пљушти упорно.

Кров прокишњава.

Откида се, кап по кап.

Усред мрака пензионери,

бивши људи, бабе и стрине,

не буље у кутију из које зрачи

језа због Истине.

Новембар нас је частио

сунчаним данима, буковачама

и фатаморганама трулих пањева.

Напуштене салаше

на планинама свероисточне Србије

сад чувају невидљиви Кућни духови,

ћутљива и мудра шума ...

Метереологија је на страни врага.

ДУГЕ ЊИВЕ

1

Дуге су њиве, наслеђене или створене.

Дуже од златне нити (детињства).

Али већ дуго, предуго запарложене.

Мравињака је све више

и они су постали чувари Дугих њива.

Све ређе вране, јата пољских врабаца,

облаци и магла.

То имање чека неког другог газду.

Он ће доћи. Заораће дубље.

И Дуге њиве ће узвратити

обилнијим плодовима но икад.

Дуге њиве, у живописним потесима

Вечности и Светог Духа.

Ратар не напушта своје њиве

до последњег даха. Он оре, у време орања.

Он сеје, у време сејања.

Он копа, у време копања.

Он жање, у време жетве.

А барабе све раде наопако

и у погрешно време.

Они жању грех и пустош.

Дуге њиве су зинуле;

земља подрхтава од пустињске жеге.

Дуге њиве су се ужелеле семена

и пљуска.

Свој на своме, на Дугим њивама,

у дубравама, или на граници атара,

окани се празних речи,

празних људи, гатања гатара...

(24. август 1996.Београд.Око 20:20 ч.)

2

Дуге њиве, на раскршћу путева,

хоризонт: брегови, и иза брегова

брегови други степенасто расту према

небу дрхтавим салвама јаре.

Могу замислити: изостанак из школе,

оца како плужи, масне црне бразде,

пресечене глисте и изорана

растурена гнездашца пољских мишева,

мајку како сеје семе кукуруза, пасуља,

бундева, сунцокрета, сијерка и петом

запретава. Краве у јарму како тешко дишу

и балаву паучину која се цеди из њихових

ноздрва и светли на сунцу, али: то није оно.

3

То су, ипак, били волови, рујави, крвавооки

и белеле су се међе (процветала трњина!).

У шумарку, на крају Дугих њива,

усред траве сиве као крзно дивљих зечева -

извор: уста старца древног обрасла густом

брадом. Испране плаве очи.

Не као процветале љубичице -

небески циц. Кошутловац .(К о с т и н Б р е г .)

Коса раван - степениште, низ које смо

силазили у једру дивљину планине,

или се пели на видиковац

са кога је поглед могао да крене

на све четири стране света...

4

Око Дугих њива Отац је заорао

бескрајну бразду, из које ниче самоникла лоза.

То је било орање

Језиком.

Раоницима светлости.

Дубоко орање живе прошлости. Срамоте.

Чежње.Бразда је заоравала претходну.

Столетни усамљени храст.

Салаше. Теризанске куће.

Орахе.Труле црне патрљке стабала сунцокрета.

Пречице према небу.

То је било орање осмеха председника,

генерала и генералног секретара,

четвртог и петог ступца насловне стране.

То је било орање најдубљег ћутања

и најмрачнијег расположења.

Заоравање најдубљих успомена,

написаног и ненаписаног,

и грозних помисли,

што као пена плове одмах након

буђења на мутним таласима снова

и поводња...

(30. јул 1995. - 15. јануар 1996. Београд)

Белатукадруз, исто, лето 2017. Снимак Б. Веддер

5

То је било некакво Тројство:

Отац, Мајка и Син,

Њива, Плуг и Семе.

Дух је - трептао далеко,

као равница у даљини,

или ланац брегова на северу.

Дух се рађао иза брегова,

иза видокруга, где излази Сунце.

Дух је дозивао и дозвао -

брата. И неко друго време.

Другачије прилике.

                  (Мишљеновац, лето, 2017)

Белатукадруз (имање Лукића, Звижд) Снимак Б. В.