ДЕВЕТ СВАСТИКА

ДЕВЕТ СВАСТИКА
СУНЧАНИ КРСТ. НЕБЕСКИ КРСТ. СВЕТОЧ. КОЛЕДНИК. ДУШЕВНА СВАСТИКА. СВАРОЖИЧ. СТРИБОЖИЧ. ВЕДАМАН. ВАЛКИРИЈА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА
ОНА ПРАВА мобилна - на ваздушним колосецима...1983-2023...пета деценија...

субота, 15. октобар 2016.

Увод у бескрајни списак ужаса

Увод 



Именица[уреди]
užas, м
Значења:
Синоними:
Асоцијације:

(1)



УЖАС У ИВАЊИЧКОМ СЕЛУ ДЕВИЋИ: Затекла мушкарца ...


www.kurir.rs/.../strava-i-uzas-na-putu-vozio-je-nocu-a-onda-je-video-pri...
1.      
https://plus.google.com/.../8q1yY9yuGX...

Blic - Пре 10 сати

evrsac.rs/.../11637-strava-i-uzas-u-vrscu-podivljali-psi-gotovo-rastrgli-br...
1.      
www.telegraf.rs/.../2399600-uzas-u-makedoniji-u-dvoristu-kuce-politick...
1.      
Пре 5 дана - Oluja je srušila drvo, a ispod njega je pronađen skelet star 1.000 godina koji krije VELIKU TAJNU! (FOTO). Pretpostavlja se da se radi o ...

balkans.aljazeera.net/blog/uzas-u-nici-ljudi-su-vristali-trcali-bjezali
1.      
www.espreso.rs/.../strava-i-uzas-u-vranje-ljubio-u-usta-i-pipkao-po-telu-...
1.      
06.10.2016. - Scena ispred jedne škole u Vranju zaprepastila je prolaznik: stariji čovek ljubio je i zavodio maloletnicu, pred svima, bez imalo srama.

www.novosti.rs/.../aktuelno.291.html:627168-UZAS-U-GRACANICI-M...
1.      
27.09.2016. - Prema jednoj od verzija događaja u porodici Đevljadinović, dvomesečni dečak se ugušio tokom sisanja, pa je majka telo bacila u bunar kako bi ...

oslobodjenje.rs/strava-uzas-i-krv-140-mrtvih-preko-500-ranjenih-uznem...
1.      
Пре 6 дана - Званичници Уједињених нација су данас саопштили да је више од 140 људи погинуло, а 525 рањено у суботу у ваздушном нападу ...

www.in4s.net › Политика
1.      

jugmedia.rs/uzas-u-leskovcu-pokusali-da-kidnapuju-decu-na-putu-skole-...
1.      
03.10.2016. - LESKOVAC – Petorica dečaka iz romskog naselja „Sat mahala“ u Leskovcu, starosti od 11 do 14 godina, tvrde da je organizovana grupa ...

srbin.info/.../uzas-snimak-masovnog-ubistva-27-mrtvih-i-100-ranjenih-u...
1

www.6yka.com/.../uzas-u-banjaluci-pronadeno-spaljeno-tijelo-starijeg-m...
1.      

iskra.co/svet/uzas-do-neba-islamska-drzava-streljala-200-dece/
1.      
10.11.2015. - Мање од 30 секунди траје најболеснији, најшокантнији и најгрозоморнији видео-запис који је до сада Исламска држава објавила...

www.alo.rs/devojku-silovao-na-sedeljci-u-resniku/75912
1.      

www.24sata.hr/.../eksplozija-u-stanu-u-karlovcu-j...
1.      

webtribune.rs › IZA OGLEDALA
1.      
25.09.2016. - Ovo je trenutak kada je leš deteta sveca koje je umrlo pre 300 godina iznenada otvorilo oči.

www.reporter.rs/.../uzas-u-jemenu-bombarder-greskom-naciljao-sahranu...
1.      

www.avaz.ba/.../uzas-na-kosovu-ubijene-dvije-starice-jedna-preklana?.../...
1.      
27.08.2016. - Na Kosovu u mjestu Štrpce protekle noći zaklana je Draginja Nikolčević (80), a u njenom komšiluku policija je pronašla tijelo još jedne starice ...

https://www.doznajemo.com/.../uzas-u-zvorniku-djecaka-starog-svega-2...
1.      
23.08.2016. - Dvogodišnji dječak čiji je nestanak prijavljen u Zvorniku ubijen je i zakopan u ovom gradu, a za ovo stravično ubistvo osumnjičeni su ...

www.cdm.me/.../uzas-u-kolasinu-les-bolesne-krave-zakopan-na-sred-tri...
1.      
28.08.2016. - Mještani prigradskih naselja Bašanje brdo, prljavi brijeg i Breze u Kolašinu obratili su se juče novinarima, apelujući na inspekcijske organe da ...

www.vaseljenska.com/vesti-dana/uzas-300-pedofila-uhvaceno-u-srbiji/
1.      
15.08.2016. - Београд - Најмање 300 педофила ухапшено је од 2010. у акцијама "Армагедон" Одељења за високотехнолошки криминал МУП Србије ...

www.24sata.rs/postavila-je-kamere-u-kuci-i-snimila...uzas.../32960
1.      
27.06.2016. - Ćerka Mirijam Marino je želela da svojoj majci (94) olakša starost budući da je obolela od Alchejmerove bolesti, pa ja unajmila negovateljicu.

www.srbijadanas.net/uzas-u-subotici-migranti-pokusali-da-siluju-malolet...
1.      
27.09.2016. - Два мигранта из Пакистана физички су напала јуче малолетну Суботичанку и покушали су да је силују. Мигранти, иначе смештени у ...
jadovno.com/arhiva/jasenovac/articles/uzas-kakav-se-ne-pamti.html
1.      
Ужас какав се не памти. Latinica. Наше муке ће остати вечно и лутати светом као оркан, који се никад смирити неће, док се злочинци не казне.

  _ _ _ _ _ _ _ _ _ _


субота, 1. октобар 2016.

Није овде реч о Хрватима....

ДРУГА СТРАНА. Улица Госпићка Ратко ДМИТРОВИЋ | 30. септембар 2016. 21:29 | Коментара: 30-  Није Брана Црнчевић Франце Розман, Иван Левстик, Јозо Ћурле или, далеко било, Штросмајер, па да има улицу у Београду
Идете преко Улице Матије Гупца, затим Отона Жупанчича и кроз Сињску, а пошто је она до ње једносмерна вратите се на Славка Колара, можда и до Станка Враза па све до Улице Јозе Шћурле, она је двосмерна. Ако ни тамо не нађете ово што тражите, вратите се Улицом Аугуста Шеное па до Далматинске. Малчице даље имате једно скретање које води у Задарску улицу, па онда возите до Госпићке, е ту бисте могли да завршите посао, осим ако оно што тражите нису пребацили у Улицу Франца Розмана, можда и у Сплитску или Ивана Левстика, најдаље Штросајерову или Далматинску, мада бих вам саветовао да одмах одете у Хрватску улицу, али припазите, постоје две са тим именом на подручју града. 
Где овај замишљени монолог добронамерног, на помоћ спремног грађанина, може да се одигра? У Сплиту, Загребу, Осијеку..? Не. Град који у својим недрима има све набројане улице зове се Београд. Ни у једном од наведених хрватских градова данас нећете пронаћи улицу чије би име подсећало на време постојања Југославије, не дај боже на Србе и Србију.
Истина, у Загребу постоји Улица Николе Тесле, али Теслу Хрвати у своје тефтере бележе као "хрватског знанственика" и немају проблем с том улицом. Као ни са Улицом Јосипа Руњанина, човека који је компоновао химну "Лијепа наша". Кроз историјске и школске књиге Руњанина представљају као "хрватског складатеља и часника". Иначе, Руњанин је по оцу и мајци био Србин, пореклом из села Руњани код Лознице и није се звао Јосип већ Јосиф. Уз остало, написао је и песму "Радо Србин иде у војнике". Класичан пример хрватске историографије, али није овде реч о Хрватима

петак, 23. септембар 2016.

Наставља се трагање за остацима заоставштине војводе Петра Бојовића...

ЧИТАВА збирка експоната и сведочанстава о животном путу војводе Петра Бојовића и каријери од 46 година под заставом отаџбине још увек је далеко од очију јавности. Судбина и путеви су јој исти као и дуго заборављене заслуге и војничко умеће једног од четворице српских војсковођа с краја 19. и почетка 20. века.
- Тренутно је евидентирано 20 драгоцености из заоставштине војводе Бојовића, које су у приватним збиркама - открива за "Новости" Радивоје Бојовић, музејски саветник Народног музеја у Чачку. - Делови војне опреме и лични предмети, уопштено речено, у власништву су породица из лозе Бојовића или даљих сродника и других личности у Београду и неким местима Србије.
У овом музеју годинама настоје да дођу до тих драгоцености и обогате збирку или да их позајме за изложбе. Трага се за сабљом војводе са које су током Другог светског рата, наводно, продате сребрне корице, као и за оружјем војводиног оца Перуте, које је било занатске израде и за време рата склоњено из куће. У некој остави су, кажу, и медаље војводиних синова, фотографије...
Млађи нараштаји и генерације којима славни војсковођа није смео да буде узор имаће ускоро прилику да се упознају са путем који је Бојовић прешао од златарског чобанчета и турског роба, па у шест ратова, од водника до начелника штаба Врховне команде и команданта Прве армије у пробоју Солунског фронта.
- У Дому војске у Београду 30. септембра отвара се изложба са експонатима којима располажу установе чувари баштине и низом драгоцености из приватних збирки

петак, 26. август 2016.

ИНТЕРВЈУ И КОМЕНТАРИ

ИНТЕРВЈУ: ЈОХАНЕС КОДЕР, ПРЕДСЕДНИК МЕЂУНАРОДНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ВИЗАНТОЛОГА. Проучаваоци Византије свуда угрожена врста
Продубљено знање о византијском периоду, са свим његовим утицајима на садашњи менталитет и културе, могло би да потпомогне да се боље схвате данашња политичка и културолошка дешавања. - Аутор: М. Сретеновићчетвртак, 25.08.2016. у 08:30
Јоханес Кодер (Фото: приватна архива)
„Надам се да ће београдски конгрес византолога бити успешан, са око 1.200 учесника, из 49 земаља, који ће слушати 500 излагања. То ће дати важан стимулус изучавању Византије у Србији и многим другим земљама”, каже Јоханес Кодер, научник из Беча, председник Међународне асоцијације византолога, гост 23. конгреса византолога који је отворен на Филолошком факултету у Београду.
„Значај византијског културног наслеђа, историје, баштине, хришћанске идеологије и споменика није ограничен на нације са православним традицијама у југоисточној и источној Европи, које су некад биле део византијског царства и чији је идентитет повезан са њеним тековинама. Оно је исто тако утицало на културе и пределе земаља око Медитерана и у већем делу Европе. Продубљено знање о овом периоду, са свим његовим утицајима на садашњи менталитет и културе у претходно споменутим крајевима, могло би да потпомогне да се боље схвате политичка и културолошка дешавања у нашим садашњим временима”, истиче Кодер за наш лист, и додаје да у Бечу постоје два центра: Институт за византијске и неохеленске студије на универзитету и Одељење за византијска истраживања при Аустријској академији наука.
„Они имају доста истраживачких пројеката који су међусобно умрежени и у оквиру њих постоје три правца истраживања: Заједнице и предели; Језик, писма и текст; и Византија и шире: наслеђе и интеркултурни контекст.”
Какви су почеци институционалног проучавања Византије, а какве савремене перспективе проучавања византологије?
Још у касном средњем веку, Византија је била предмет изучавања. Име нашег научног поља је установио немачки хуманиста Хијеронимус Волф који је умро 1580. Он је био први који је употребио име античког града Византион – као име за државу и њене становнике. Иначе, Византинци су себе увек називали Римљанима. Независна академска дисциплина византијских студија развијала се од половине 19. века на универзитетима и академијама наука у многим европским

среда, 3. август 2016.

Желим да знам, када ће се покренути одговорност партизана, ОЗНЕ за злочине непосредно после рата? За злочине против српског народа

Дражи поново мере кривицу? В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ | 03. август 2016. 21:00 | Коментара: 3 . -Шта могу да донeсу предложене измене Закона о рехабилитацији. Историчари Николић и Димитријевић изненађени
ПРЕДЛОГ измена Закона о рехабилитацији који ће Агенција за реституцију поднети новој Влади, који предвиђа и поништавање рехабилитација директних починилаца ратних злочина, отворио је питање ко би све, ако се закон усвоји, могао опет "да буде осуђен". И да ли постоји опасност да се поништи и рехабилитација генерала Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини?!
Агенција за реституцију предлаже да закон забрани враћање грађанских права и поништавање пресуда директним починиоцима убистава, који се налазе на списковима Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача, као и да рехабилитације таквих буду поништене. Повод за то су све чешће одлуке судова широм земље да се рехабилитују злочинци само због процесних пропуста.
Зорана Живановића, једног од заступника предлагача рехабилитације Драже Михаиловића, како каже, не би изненадило ни да измене закона буду усвојене, ни да се под њиховим ударом нађе Дража:
- Један део власти је посткомунистички настројен и спроводи своју идеологију, коју уводи у законе. Поништавање већ донетих пресуда о рехабилитацији било би противно нормама цивилизованог света, али не би било први пут да се тако нешто дешава. Посебно ако, у духу спорова са Хрватском, наша земља жели да докаже да је више антифашистичка.
Историчар Коста Николић, сведок у поступку Михаиловићеве рехабилитације, изненађен је предлогом Агенције.
- На суду ниједног тренутка није доказано да је генерал Михаиловић ни лично, ни командно одговоран за ратне