 |
| Корице најновије књиге Р. Василевског |
*
Песници могу да суде о времену само колико
годрже његов суд. Зато неки у њему трајно остају,
други, једном слављени, брзо падају у заборав, а трећи
васкрсавају после ко зна колико деценија или векова,
светлуцајући у њему као тачке које га објашњавају
много боље од друтих. То је велика нада и за песнике
малих, готово неприметних или заборављених језика,
који једном могу постати незаобилазни знаци за
разумевање или поништавање свега
постојећег у песништву.
Наравно, ако их неко,
икада, открије!
....Пишући годинама фрагменте који су ушли у ову књигу, Василевски је прихватио мисију морализма и интелектуализма, мислећи о свету и судећи о њему. Песник, моралист и интелектуалац, преводилац, сатиричар, мудрац и мислилац, доносио је из својих балканских легла мисли - мисли које као да су се легле миленијумима. Нижу се просејане мисли, искуства, исказана најсажетије могуће. «Толико пута нисам имао речи за оно што сам осећао, или је постојао виши налог да то не кажем! Сада, после дугог размишљања о томе, имам утисак да сам због тога једино ја био на губитку» (стр. 188). Ова књига није само завежљај једног писца, спашен и спремљен; она је више од тога, лична ризница, и подстицај да се дело овог марљивог писца вреднује и превреднује...
Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/zeleni-ducan-izlog-keiga/nultovremeristovasilevski
Нема коментара:
Постави коментар