СРОДНЕ ВЕСТИ

          ОВАКО се Србија бори против града: из села Поникве, са полигона 33, старица Станка Ристић (76) с "моторолом" у руци чека инструкције, па да појури на градоносне облаке. Пуне 33 године, она спасава ужички крај, али је на крају и она остала немоћна - јер ракета нема. Цео систем заштите је једноставно - пао на важном и скупом испиту.- Ове дине сам испуцала свега две ракете, толико су ми дали. Остала је још само једна, неисправна. Да ли неко мисли о овом народу, о штети? Град све поби, шта ће народ јести јесенас и зимус? - старица немоћно крши руке, куне и себе мучи невољом коју не може да исправи.
          - Народ се жали, све изгубише људи, а нико да трепне. Кажу, стрелци неће да гађају, а истина је да ракета нема. Као стрелац, за годину дана зарадим 24.000 динара и мени то није мало пара, грешка је на другом месту...
          У Косјерићу, град је усред бербе, када је требало наплатити зној и велика улагања, опустошио Сечу Реку, Црнокосу, Глог, Скакавце, брдо Град... Из неких станица је дејствовано, из неких није. Председник општине Милијан Стојанић тврди да су поједини стрелци отказали послушност, кажу да им је мала накнада за тако одговоран посао. И заиста, од њих 11, само је 5 прихватило нови уговор.
          Иронија је, у великој несрећи, што је пострадали Косјерић једини набавио противградне ракете, иако за то нема законски основ! По Закону о одбрани од града, усвојеном јуна 2015. године, једина инстанца задужена за овај посао, од обезбеђивања стрелаца и ракета, све до плаћања ове опреме и услуга је на - Републичком хидрометеоролошком
          заводу. Локална власт ту нема никакве ингеренције, све ја на РХМЗ.
          "ЗЕЛЕНИЛО" ПЛАЋА ШТЕТУ
          ВОЗАЧИ чије су аутомобиле у Београду оштетиле поломљене гране или пад дрвета имају право на накнаду штете коју ће им исплатити ЈКП "Зеленило". То важи само уколико је оштећење настало на локацији коју одржава ово јавно предузеће. На терен одмах по пријави излази комисија за процену, а после се оштећени обраћа осигуравајућем друштву које исплаћује суму на коју је штета процењена. 
          (З. Р.)
          - Добили смо тумачење министарства финансија, да ћемо ако се умешамо у набавку ракета одмах добити пријаву и то нам је потврдио и државни ревизор - објашњава Драган Тулимировић, председник Скупштине општине Косјерић. - Ми смо ракете набавили раније, док је постојала могућност за то, али је у организацији посла било пропуста, па је јасно да држава мора направити нови модел заштите.
          У недостатку система и одговорности, догодило се да је Бајина Башта, такође пострадала - јер није имала ракете! У Суботици, нико неће за лансере, за тако малу надокнаду... Широм Србије, слика је иста, мучна.
          * Станка Ристић, чувар неба над Пониквама
          Сада оштећени пољопривредници, а највише је малинара, стоје у редовима, у намери да наплате штету од осигуравајућих друштава, милионску... Само у Косјерићу их је више од две стотине.
          Произвођачи, када је у питању малина - најуноснија култура у нашој држави, најчешће осигуравају очекивани род. У идеалном, најбољем малињаку који даје 4 тоне на 20 ари, осигурани су на 800.000 динара, када осигуравајућем друштву уплате око 9.000 динара по тони... Део уложеног им се враћа, јер држава и већина општина субвенционишу улагање пољопривредника у осигурање, па су сви сложни - осигурање малине се и те како исплати.
          А, у понедељак поподне небеске силе најжешће су се обрушиле на Панчево. Пошто су протутњали преко Београда, градоносни облаци сручили су лед на град на Тамишу. Такво нешто не памте ни најстарији мештани! Град величине тениске лоптице разбијао је све под собом, однео на хиљаде црепова, оштетио стотине аутомобила, а нека домаћинства претрпела су штету која се мери у хиљадама евра.
          Драган Исајловић, тениски тренер из Панчева, после осам година више нема где да тренира малишане. Балон сала у Чубурској улици, за чију је изградњу подигао и кредит у "швајцарцима", потпуно је уништена. Огромне рупе у крову сале показују величину лопти које су падале са неба, које, кажу Панчевци, не могу ни да назову градом. "Апокалипса" је назив који су најчешће употребљавали мештани, описујући невреме од понедељка.
          СЕЉАК СЕ УЗДА У СУДБИНУ

          ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ у Србији не уздају се у осигурање, већ у временску прогнозу. Ово произилази из чињенице да је, према подацима Народне банке Србије, лане било уговорено око 27.600 полиса осигурања усева и плодова. Иако овај број из године у годину расте, реч је о свега седам процената пољопривредника, с обзиром на то да у Србији има око 350.000 активних газдинстава.
          Значајнијем порасту осигурања није допринела ни чињеница да држава знатно дотира цену ове полисе, па је чак у појединим општинама она 100 одсто покривена субвенцијама, а пољопривреднику остаје само да плати порез од пет одсто на цену осигурања. Постоји још једна зачкољица, што су недавно на својој кожи осетили малинари којима је мајски снег уништио засаде овог воћа: посебно се осигурава плод, а посебно стабла воћа и чокоти винове лозе. Па, полиса осигурања плода не може да се наплати ако вам непогода уништи - стабло. Ово захтева пажљиво читање свих ставки уговора када се потписује и купује осигурање.
          Основно осигурање усева и воћа подразумева покриће за штете од ризика града, пожара и удара грома. То је уједно, према подацима осигуравајућих кућа, најзаступљенији облик покрића који уговарају пољопривредници, посебно они који узгајају воће, међу којима су и произвођачи малине. Осигуравајућа друштва омогућавају да се додатно усеви и плодови осигурају од допунских ризика олује и поплаве, али пољопривредници то ретко уговарају.
          - Осигурање усева и плодова почиње од 15. марта и траје до завршене жетве плодова, односно до 31. октобра - истиче Бајо Јововић, руководилац службе за управљење ризицима у пољопривреди и развој продуката "Винер штедише осигурања". - Усеви и плодови се могу осигурати од града, пожара, удара грома, олује, пролећног и јесењег мраза, и поплаве. Пролећни мраз се у нашој компанији може уговорити најкасније до 28. фебруара. Износ премије зависи од приноса, очекиване цене призвода, од изложености места осигурања ризицима као и од биолошке осетљивости саме биљке на на механичке повреде, тачније, оштећења ткива.
          Као посебан предмет осигурања постоји осигурање стабала воћа и чокота винове лозе од ризика: града, пожара, удара грома, олује, снежне лавине, нагомилавања снега и леда у крошњи, одроњавања и клизања тла и поплаве. Осигурање траје 365 дана у години. На вредност засада воћа трешње на једном хектару, за 720 стабала, премија износи око 6.600 динара. За један хектар пшенице, ако је очекивани принос шест тона, премија осигурања је између 1.400 и 1.900 динара за осигурану суму од 120.000 до 160.000 динара.(Д. И. КРАСИЋ)
          - То су громаде неправилног облика које су падале таквом брзином да су пробиле три слоја крова на сали и направиле кратер на шљаци - изненађен је Исајловић. - Није ми јасно како овај хаос који нас је задесио није могао да се предвиди, с обзиром на то да је невреме прво задесило Београд. Ово не памте ни најстарије комшије. Сада можемо само да седимо и плачемо.
          Штета на пластичној хали, кући и аутомобилима ове панчевачке породице процењује се на више од 15.000 евра, а срећа у несрећи је да у хали није било деце која, иначе, у том периоду тренирају.
          - Да се којим случајем неко задесио овде, сигурно би страдао, јер ова подлога морала би да се копа да би се направила рупа каква је настала од једне ледене грудве - објашњава Вишња Исајловић, Драганова супруга.
          Јуче је у граду на Тамишу владала права радна акција. Ужрбано су се покривали кровови, мењале шофершајбне и санирала штета у двориштима у страху од нове кишe.



          ИСПАЉЕНО 146 РАКЕТА
          ЗАШТИТА од града може да буде до 60 одсто, уз употребу ракета. А, у овим непогодама које су се десиле, није разлог недостатак ракета, већ природан процес, који није могао много да се спречи. У Панчеву је прекјуче дејствовано из 36 станица, са 146 ракета. Највећи проблем је што се развио изнад самог града, а ту не постоји противградна заштита, јер изнад објеката се не гађа ракетама, како не би убиле неког.
          Овако за "Новости" објашњава непогоду и употребу заштите директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије Југослав Николић. Како каже, сезону су почели са 8.325 ракета које су они набавили и 708 које су купиле локалне самоуправе. Од 15. априла, било је 44 дана са олујним облацима, а 31 дан са дејством противградне заштите.
          - До сада је потрошена 3.201 ракета и трудимо се да направимо оптималну прерасподелу како би их било свуда - прича Николић. - Букуља је прекјуче почела дејство, испалили су осам ракета, а онда је облак наишао на Панчево. И даље се пуцало, али нису успели да спрече. Код нас постоји 13 радарских центара и 1.400 станица. Сваки дан се, на основу временске прогнозе, позивају стрелци и упућују на станице, уколико има потребе. Све се ради у сарадњи са Контролом лета Србије и Црне Горе, јер без њиховог одобрења не може да се испали ниједна ракета. Наша установа увек благовремено тражи додатни број ракета, а локалне самоуправе могу и саме, по закону, да купе ракете и да додатно стимулишу финансијски стрелце. О томе су и обавештене.
          САМО КАСКО АУТО СПАСАВА

          ВЛАСНИЦИ станова и кућа који су осигурали своје некретнине моћи ће да наплате штету коју им је протеклих дана направио град, јер временске непогоде спадају у основне ризике код осигурања имовине. Штету на аутомобилима, међутим, моћи ће да наплате само возачи који су, уз обавезно осигурање од ауто-одговорности, уплатили и каско.
          У осигуравајућим кућама нуде различите пакете, али просечно годишње осигурање имовине кошта око 2.000 динара. Основно, и најјефтиније осигурање, је такозвана "пожарна полиса", а њена намена је да се кућа или стан заштите од пожара и елементарних непогода. Ту спадају и удар грома, олуја и град, поплаве и бујице због изливања воде.
          - Штета би требало да се пријави у најкраћем могућем року након настанка непогода - објашњавају у осигуравајућој кући. - Важно је да се пријава подробно документује, по могућности фотографијама са лица места, како би процес наплате био што краћи.
          Сервиси за санацију стакла на аутомобилима јуче су имали пуне руке посла. У једном од њих су нам рекли да муштерије непрестано пристижу и да се људи распитују када могу доћи да поправе стакла. Колико ће коштати поправка зависи од аутомобила, али ће они који нису уплатили каско у просеку морати да издвоје око 100 евра. Има, међутим, и оних које ће временске непогоде много више коштати.
          - У невремену су оштећена сва стакла на "нисану кашкаи" и мајстор је проценио штету на око 2.700 евра - прича Бојана В. из Београда. - Најскупља ставка је стаклени кров који је потпуно излупан. Нисмо уплатили каско осигурање од 600 евра годишње, јер су нас сви убеђивали да је овај ауто поуздан и да нема непогоде која може да му наштети.
          Осим каско осигурања возила, које углавном покрива сва оштећења, постоји и делимично осигурање које кошта око 3.000 динара годишње. Оно подразуaмева само обештећење у случају лома предњег, задњег и бочног стакла на возилу. Њега неки возачи који не желе или не могу да уплате каско, плаћају као допуну уз обавезно осигурање од ауто-одговорности.
                 = препоручени чланак: Новости