Александар Лукић
ТРУН
 |
| Ненин вир, 16.05.2017.Око 16:10. Или у рибара мокре гаће |
Трун у оку. Шта би? У оба ока, море.
Бадава трљаш очи. Бадава до зоре.
Ко онај цвет, што цвета, па нестане на Тиси,
други срамоте образ, не глуми да видео ниси.
Ускрс и око Ускрса: укућани са јајима у руци,
изигравају јаке харамбаше: а умиљати вуци.
А трун у оку, то сам ја, часу: није мој грех,
суза у оку, жалосно сазвежђе: плаћен цех.
Око моје, шта видиш? Докле видиш?
У свету мимо Бога, да се постидиш.
Трун на неки начин, бива награда. Трун -
сузите очи, то вам је, стварност — није чун,
да отплови низ воду. Место злочина:
пребијена звер — кокоши из наших
кочина.
Скините ми се са плећа: украсне камеје.
Ко се прави лудим, ја ћу рећи где је,
ваше место: иза врата. Хиљадугођа, страво.
= из необјављених рукописа српских песника
Нема коментара:
Постави коментар