УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Српска Квочка

Достојевски је био визионар, и у овом одломку, горе. Као и у другим стварима. Европа и свет су ушле у тај „почетак“. Стотинак и нешто година касније. Читајући бележнице Достојевског, поново, у ствари, читам нешто иако давно записано, много боље, од наших данашњих и новина и књига. Електронска издања појединих новина пуна су коментара читалаца, који потврђују страшну истину: да је малени српски народ, доведен на ивицу биолошког опстанка, толико подељен, да то изгледа апсурдно. Подељен је верски,идеолошки, партијски: не само комунизам, не само екстремне идеологије, него и ислам, тј. дуго турско ропство, оставили су неизбрисиве трагове на менталитет, народни живот, историју, душу. Новине су смеће, поједини електронски медији су смеће, награђиване књиге су смеће – овде би комуналцима требало децинија да све то почисте, али то би било - бојим се - узалудно, јер би убрзо и после тога, ако буде било и тада Срба, опет у неком маскираном облику проговорила квочка из овог народа, коме припадам. Овом народу као да је то постало знак препознавања да производи друге народе....

=извор:>Читајући бележнице Достојевског поново

ЛеЗ 0007317

уторак, 08. новембар 2016.

Чујеш ли ти тај зов дивљине?.. / Бранка ВрС

 Чујеш ли ти тај зов дивљине?.. /   Бранка ВрС



Branka VrS
Чујеш ли ти тај зов дивљине?....завија са ветром, тражи ме...у васиони зеленог, плавог жутог светла.....још мало, још само мало па ћу доћи..! звезде, сестрице миле сјајне.....долазим ускоро...да са вама делим светлост.....свих душа...
Ко је овде једном био тај се враћа поново....и поново...ево сам 2 дана код куће.... а чујем већ тихи глас из даљине.....Дивљина зове моју душу....када би само имала крила....да увек, и опет и опет само на час одлетим тамо и да се вратим....теби...
пролазила сам кроз долине и брда мркле ноћи.....палила светла мртвима, слепима....тужнима...изгубљенима.....звала сам га .... њега, који формира овај свет....у ветру је нестајао мој глас....али знам, знам да је чуо.....је л свеће горе још увек....а и оне две мал
e....које сам запалила за љубав и срећу....На коленима сам на залеђеном путу молила, њега највишега... молила сам за мир, 
љубав и хармонији....у световима....мислим да ме можда чуо.....је л вукови су одговорили на мој зов ....



* *

**

**

**


               = видети још, више:  Разгледнице

Нема коментара:

Постави коментар