РУСКА аванграда стиже пред београдску публику у четвртак, 24. децембра. У хируршким рукавицама, опрезно, али са много воље и ентузијазма, уз осмех, кустоси Музеја историје Југославије, у понедељак су са својим руским колегама, у старој, али за ову прилику "дотераној" музејској згради, постављали експонате из једног од најузбудљивијих периода светске историје уметности.
Поставку слика, цртежа, илустрација за књиге, скица костима, порцелана, архитектонских скица, у пет великих сала, чине дела Кандинског, Родченка, Кљуна, Архипенка, Ејзенштајна, Веснина, Гончарове, Љубов Попове... Али, и многих других припадника свих правaцa овог покрета. Са њима је у Београд допутовала и Ана Пахомова, уз Фаину Балкховску аутор изложбе, која ће пред публиком бити од четвртка, 24. децембра.
- Овом изложбом представљамо и многа дела која пре нису виђена нигде у свету - каже Пахомова за "Новости". - То се десило случајно, јер су експонати били на другим изложбама поводом стогодишњице Маљевичевог "Црног квадрата". Тек када смо све ово донели у Београд, открила сам да ту има изузетно занимљивих ствари.
Међу тим реткостима су и четири мала квадрата - два црна, бели и црвени - представљена уз рукопис Маљевичеве ученице Нине Хоган.
- Маљевич је после револуције основао Друштво оснивача нове уметности у Bитебску - објашњава саговорница. - Нина Хоган је тим поводом забележила шта ти квадрати значе. Тако да, ипак, овде имамо један мали црни квадрат.
ЦРНАЦ У ЦРНОЈ СОБИПРИЛИКОМ недавне рендгенске анализе "Црног квадрата" уз још две слике, у другом слоју је пронађен и руком писани Маљевичев запис: "Пронађи црнца у црној соби". - Маљевич је тврдио да је супрематизам рођен 1915, када и "Црни квадрат", али пронађене слике доказ су да је ипак настао раније - прича Пахомова.
А онај чувени из 1915. (један од четири које је Маљевич урадио до 1931), према речима саговорнице, последњих година не напушта Третјаковску галерију. У београдској поставци од Маљевичевих дела налазе се два од порцелана - чајник и тањир.
- Хтели смо да представимо целину руске авангарде - наставља Пахомова. - Поделили смо је у пет делова: рађање, Маљевич и његово окружење, развој, посебно у примењеној уметности, конструктивизам (постреволуционарни период уз фантазије руских архитеката), и гашење овог правца тридесетих година прошлог века.
Без обзира на то што је реч о златном периоду, за који се мисли да је у потпуности истражен, наша саговорница наводи да је управо припрема београдске изложбе показала колико тога још може да се открије, посебно по регионалним музејима. У једном кратком периоду после револуције, велики допринос богаћењу ових збирки, дали су и Марк Шагал и Казимир Маљевич. Следеће године ће у Москви бити организована и велика изложба "Непозната авангарда из провинцијских музеја".
АРХИПЕНКОУ ПОСТАВКУ је укључено и 11 дела из нашег Народног музеја, која припадају заоставштини Љубомира Мицића. Међу њима и један контрарељеф Александра Архипенка, који је потпуно опчинио Ану Пахомову: - Оваким Архипенком можете да се поносите, у рангу је са најбољим његовим делима у свету - тврди саговорница.
Куриозитет поставке у МИЈ чине и скице позоришних костима, једног од највећих филмских редитеља у историји Сергеја Ејзенштајна:
- Ејзенштајн није почео као филмски уметник, већ се као ликовни стваралац, а потом се и као редитељ бавио театром - открива саговорница. - До краја је остао одличан сликар, цртао је све сцене из својих филмова. Постоји милион таквих његових скица. Стално је на филмским сетовима био са оловком и блоком.
Иако се овај покрет везује за време пре, током и после револуције, многи уметници подржали су "Велики октобар" и хтели су да народу прикажу своју уметност, каже Пахомова и додаје:
- У почетку их је власт пустила да раде, али чим је почела да интервенише у уметности, аванграда се повукла и родио се соцреализам - идеолошка поруџбина власти. За разлику од њега авангарда је представљала емоције уметника према новом времену.